Ponekad život i fudbal liče na Rejnoldsov film

Postoji jedno staro velško predanje.

Tokom prve polovine petog veka, vladar svih Britonaca, Vortigern, pokušavao je da na Dinas Emrisu, stenovitom i negostoljubivom brdu u blizini Bedžlerta na severozapadu današnjeg Velsa, sagradi zamak. Pokušavao je i pokušavao, zlopatio se i strahovtio naprezao mučeni Vortigern ne bi li na tom prokletom brdu osvanulo njegovo utvrđenje, ali neka mu je neobjašnjiva sila, kao za inat, svake noći rušila ono što bi tokom dana sagradio. Ne znajući više šta da radi, onako ozlojeđen i na ivici živaca, Vortigern je odlučio da pomoć zatraži od svojih premudrih savetnika, koji su mu rekli da mora da pronađe dečaka bez oca, da ga žrtvuje, i da će tek onda svim njegovim mukama konačno doći kraj.

Tako je i bilo. Pronašao je Vortigern dečaka bez oca, u mislima već video svoj velelepni zamak što se veličanstveno uzdiše na Dinas Emrisu, i taman kad je bio spreman da ga žrtvuje, dečak mu je otkrio priču o dva zmaja – crvenom i belom. Objasnio mu je kako se baš tu, na mestu temelja, nalazi jedno jezero u kom ta dva zmaja spavaju, i kako će, ukoliko želi da podigne dvorac, morati da ih iskopa. Vortigernovi ljudi su se odmah bacili na posao i – gle čuda – pod zemljom pronašli upravo ono o čemu je dečak i pričao. Probuđeni iz pradavnog sna, zmajevi su zalepetali krilima, zaurlikali i počeli da bljuju vatru, nakon čega je crveni odneo konačnu pobedu, a Vortigern dobio priliku da neometano nastavi s toliko željenom izgradnjom zamka.

Iako se ova legenda u velškom folkloru najčešće interpretira kao metafora za borbu između Britonaca (crveni zmaj) i saksonskih plemena (beli zmaj), ona može poslužiti i kao savršen početak priče o najstarijem velškom fudbalskom klubu (ujedno i trećem najstarijem na svetu), koji, pogađajte, u svom grbu nosi upravo – crvenog zmaja.

Reč je o Reksamu, klubu koji je gotovo dve decenije tavorio u ambisu ostrvskog fudbala i pokušavao da na svom Rejskoursu “izgradi zamak”, klubu kojem je svake sezone – baš kao u onoj priči o Vortigernu – taj zamak do temelja rušen, sve dok u novemrbu 2020. nisu došli Rob Mekelheni i Rajan Rejnolds da pod njim sudbonosno “otkopaju jezero” i “oslobode crvenog zmaja”.