U karijeri sam odigrao tri velika turnira za reprezentaciju Nemačke, između 2004. i 2014. godine – tri Mundijala i tri Evropska prvenstva. EURO 2012. igrali smo u Poljskoj i Ukrajini, a mečeve grupne faze igrali smo konkretno u Harkovu i Ljvovu. Odmah nam je bilo jasno da Ukrajina i Ukrajinci baštine sjajnu fudbalsku kulturu.
I kroz istoriju imali su velike igrače – Andrej Ševčenko, Igor Belanov, Oleg Blohin, bili su najbolji igrači Evrope u svoje vreme. Valerij Lobanovski, legendarni trener na klupi Dinama iz Kijeva, uticao jena evropski fudbal tako da se njegov trag oseća i danas; mnogi treneri se pozivaju na njega kada govore o svom stilu igre. Dok sam, recimo, ja bio na putu da uđem u reprezentaciju, najbolji nemački tim drhtao je da li će se uopšte plasirati na Mundijal 2002. godine jer je sa druge strane u plej-ofu bila Ukrajina.
Pred EURO u Poljskoj i Ukrajini, kao kapiten reprezentacije – što sam osećao kao obavezu i privilegiju da predstavljam čitavu Nemačku – imao sam priliku da se detaljnije upoznam sa zemljama koje su organizovale turnir. Imao sam I privilegiju da o političkoj situaciji u Ukrajini pred odlazak na EURO razgovaram sa novinarima magazine “Der Spiegel”. Koliko sam tada shvatio iz razgovora, ukrajinska “mlada” demokratija bila je u opasnosti i shvatio sam da je način na koji se Viktor Janukovič odnosio prema opoziciji, konkretno prema Juliji Timoščenko, vrlo problematičan. Zato sam pozvao Mišela Platinija da stane u zaštitu ugroženih i insistira da se u Ukrajini poštuju ljudska prava i prava slobode govora i štampe.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
