Najvažniji ljudi u Ferrariju možda nikada neće sesti za volan

Većina ljudi nikada neće gledati celu trku Formule 1. Ipak, gotovo svako zna kako izgleda crveni Ferrari. Malo je sportskih simbola koji su uspeli da se toliko udalje od svog izvornog konteksta i postanu deo popularne kulture, prepoznatljivi i onima koji ne prate sport.

Ferrari je odavno prestao da bude samo ime jednog tima ili proizvođača automobila. Postao je referenca za brzinu, uspeh i takmičenje, čak i među ljudima koji nikada nisu pratili nijedan trkački vikend.

Ukratko, moguće je zamisliti istoriju većine planetarno popularnih sportova – fudbala, košarke i drugih – bez njihovih najvećih timova. Identitet Formule 1 bez Ferrarija, međutim, gotovo je nemoguće zamisliti.

Za takav status postoje i merljivi razlozi. Ferrari je jedini tim koji učestvuje u Formuli 1 od prve sezone 1950. godine, a u međuvremenu je postao i najuspešniji: osvojio je rekordnih 16 konstruktorskih i 15 vozačkih titula, uz više od 250 pobeda. Nijedan drugi tim nije vozio toliko dugo, pobedio toliko puta niti ostavio tako veliki trag, i to u najrazličitijim epohama.

Spisak ljudi koji su vozili crveni bolid istovremeno je i skraćena istorija Formule 1: Alberto Askari, Huan Manuel Fanđo, Niki Lauda, Žil Vilnev, Mihael Šumaher, Kimi Raikonen, a danas Šarl Lekler i Luis Hamilton. Najdublji trag ostavio je Šumaher, koji je sa Ferrarijem osvojio pet uzastopnih titula i ostvario 72 pobede. To su imena koja su poznata i ljudima koji ne prate trke, ali dobro znaju šta znači kad im neko kaže “voziš kao Fanđo”.

Ali, čak se ni velika Šumaherova era ne pamti samo po Šumaheru. I širi krug publike zna i ime Žana Toda, čoveka koji je vodio tim, dok ljubitelji Formule 1 uz tu epohu vezuju i stratega Rosa Brona, konstruktora Rorija Berna i čitavu grupu ljudi koja je godinama stvarala gotovo nepobediv sistem. Najuspešniji vozač i najbrži bolid bili su samo njegov najvidljiviji deo.

To se najbolje vidi posle pobede. Dok se vozač penje na podijum, ispod njega se okupljaju mehaničari, inženjeri i ostali članovi ekipe, svi u crvenom, da zajedno uđu u kadar i proslave rezultat. Čak ni u tom kadru nema svih: deo tima ostaje u garaži, deo ispred monitora, a stotine ljudi koje su napravile i pripremile bolid nalaze se daleko od staze, u Maranelu.

Pre nego što bolid uopšte izađe na stazu, već je doneto na stotine odluka. Treba proveriti podatke iz simulatora, proučiti ponašanje pneumatika, analizirati vremensku prognozu, podesiti bolid i odlučiti šta treba menjati, a šta ostaviti. Tokom trke sve to mora da se prilagođava onome što se događa na stazi.

Analitičari podataka prate temperature svega i svačega, ne samo pneumatika, potrošnju, brzinu u različitim delovima kruga i veliki broj drugih podataka koje bolid i vozač neprekidno sipaju kroz komunikacione kanale. Posao nije samo da se prikupe brojevi, nego da se iz njih na vreme izvuče informacija koju ostatak ekipe može da upotrebi. Nekada ona mora da stane u jednu rečenicu izgovorenu preko radija.

Stratezi za to vreme prate poteze konkurenata i kalkulišu moguće scenarije. Da li vozača treba ranije pozvati u boks? Koliko će izdržati pneumatici? Šta se menja ako počne kiša ili na stazu izađe bezbednosno vozilo? Plan napravljen pre trke često prestane da važi već posle nekoliko krugova.

Između vozača i ostatka ekipe nalazi se trkački inženjer. On mora da razume kako vozač oseća bolid, da njegove kratke komentare prevede u tehničke informacije i istovremeno mu prenese ono što mora da zna. U komunikaciji nema mnogo vremena, a nema ni prostora za suvišne reči.

Eksperti za performanse porede ono što pokazuju simulacije sa onim što se stvarno događa na asfaltu. Temperatura se menja, vetar menja smer, gume se troše, a stanje staze nije isto u petak i u nedelju. Njihov posao uglavnom nije da pronađu jedno veliko rešenje, već niz sitnih promena koje zajedno donose nekoliko desetinki sekunde.

Mehaničare publika najčešće vidi tokom zaustavljanja u boksu. Nekoliko sekundi precizno raspoređenih pokreta deluje gotovo automatski, ali iza njih stoje sati i sati vežbe. Svako ima samo jedan zadatak i vrlo malo vremena da ga obavi, a greška jednog člana ekipe utiče na sve ostale.

Zato tim Formule 1 ne čine “isti ljudi”. Timu su potrebni oni koji brzo odlučuju, koji vide obrasce, koji umeju jasno da komuniciraju i oni koji pod pritiskom bez greške ponavljaju baš isti postupak. Jedni određuju pravac, drugi proveravaju da li plan funkcioniše, a treći ga sprovode.

Pitanje zato nije samo ko je najbolji, već za koju je ulogu najbolji.

Baš na toj ideji zasnovano je partnerstvo kompanije UniCredit i tima Scuderia Ferrari HP, predstavljeno porukom „Bound by Passion. United in Excellence“. Povezuju ih ambicija, timski rad i uverenje da napredak dolazi kada različiti ljudi dobiju priliku da svoje sposobnosti upotrebe na pravom mestu.

U okviru tog partnerstva nastao je i UniCredit Unlimited Racing Team, digitalno iskustvo koje isto pitanje postavlja svakome od nas: kakvu biste ulogu imali da ste deo jednog trkačkog tima?

Kroz niz izbora otkriva se Ferrari profil koji najviše odgovara vašem načinu razmišljanja, donošenja odluka i saradnje sa drugima. Nakon toga korisnik dobija personalizovani video i dodatni uvid u karakteristike i način razmišljanja svoje Ferrari persone.

Ako ste tokom čitanja sebi postavili pitanje – gde bi bilo moje mesto u jednom ovakvom timu – odgovor je samo klik daleko, na ovom linku.

I nevezano za to za koga navijate i koji sport uopšte pratite u slobodno vreme, sasvim je moguće da imate ono što je potrebno da vodite tim, donosite odluke gledajući more podataka, brinete o performansama ili budete veza između vozača i ljudi u garaži.

Ne mora svako da sedne za volan da bi uticao na ishod trke.