Sve je pre bilo bolje. Tako kažu. I fudbal i navijači. I lažu. Jer je ono što gledamo na fudbalskim terenima poslednjih sezona vrhunac koji je ova igra dostigla. Jedino što je pre bilo bolje jeste arhiviranje utakmica.
Pre video rekordera, pažljivo su se zapisivali sastavi i crtice, isecali članci iz novina, čekale retke emisije. Kada su video rekorderi ušli u živote fudbalskih navijača, onda su neke velike i važne utakmice počele da se snimaju na kasete, a one koje ne bi zadovoljile kriterijum očiju željnih golova, driblinga i preokreta, bile bi presnimljene.
Od kada je fudbal toliko dostupan, a arhiviranje svedeno na jedan i po klik, jedan deo draži je izgubljen. Jer bi u utorak uveče bilo pametno olovkom namotati traku na kaseti, pa utakmicu Reala i Sitija presnimiti i preko snimka rođenog venčanja. Jer je bila brutalna. A onda u sredu uveče kupiti novine i iseći članak o tome kako su Anćelotijev i Gvardiolin tim postigli po tri gola i zapalili maštu svih pred revanš koji se igra za sedam dana.
Možda bi, da se to još radi, i ovaj tekst pred vama – pomalo okrugli sto, malo više oral history internog razgovora o fudbalu sportske redakcije Velikih priča (Vladimir Novaković, Saša Ibrulj, Mihovil Topić i pozivar Uroš) – mogao da završi zalepljen u nečijoj svesci ispod naslova: “Utakmica decenije”.
Jer u tim pisanim arhivama, uvek se malo preterivalo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
