Za šest decenija postojanja stadion Crvene zvezde ugostio je skoro sve najbolje fudbalere na planeti. Beogradska publika aplauzom je dočekala Pelea na turneji sa Santosom, ovacijama odala počast Maradoni posle onog loba, izviždala jednog Ronalda posle anonimne predstave u Kupu UEFA i radovala se suzama onog drugog, kada mu je pomoćni sudija prevideo gol u sudijskoj nadoknadi.

A pre ravno pola veka mogla je da vidi i pozdravi onog koji možda jeste, a možda i nije najbolji svih vremena, ali svakako jeste najvažniji svih vremena. Kao kapiten Ajaxa Johan Cruyff podigao je tog 30. maja 1973. pehar Kupa šampiona Evrope, treći uzastopno za amsterdamsku ekipu, pre nego što će se na bezmalo deceniju oprostiti od svog rodnog grada.

Doba kada je Beograd bio istinska sportska prestonica Evrope otvoreno je na danas nezamisliv način, finalnom utakmicom Kupa šampiona na stadionu u Ljutice Bogdana. U to doba prilično moderni stadion, koji će kasnije te godine proslaviti deceniju postojanja, bio je jedan od najvećih u Evropi, sa posetama koje su neretko prelazile sto hiljada.