“El Tadico”: Voša igra hrabro

Nedostatak straha. Da me neko pita da trajno popravim jednu stvar u srpskom fudbalu, mislim da bi to bilo to. Tehnika nikad nije bila problem, ali intenzitet ne može da se nauči dok ne bude hrabrosti sa loptom.

Spremnost na preuzimanje rizika je vrlo važan faktor u modernom fudbalu. Neretko se nerviram kada gledam klubove kako od rizika prave svrhu i odigravaju teške pasove u opasnoj zoni jer žele da razvijaju takav stil igre, a ne zato što će taj pâs napraviti razliku. Ali kada je pravi, nema mnogo lepših stvari u sportu.

Prvih 15 minuta Vojvodine na amsterdamskoj Areni, u četvrtak uveče, bili su pesma za moje oči. Novosađani su kao skoro nijedan srpski tim godinama unazad, igrali lišeni bilo kakvog straha od greške. Čak i kad su ih pravili, a oba štopera su dozvolila sebi da im lopta pobegne i da vade kestenje iz vatre rizičnim startovima, to ih ne bi ubedilo da sledeći put igraju na sigurno.

Ovo nije bilo rizikovanje ideologije radi, nego pravljenje prednosti u odnosu na rivala koji ima veliku kvalitativnu prednost. I rezultat je bio tu, u izjavama posle utakmice igrači Ajaxa su se slagali s tim da u uvodnih četvrt sata nisu imali nikakvu kontrolu nad zbivanjima. Koliko često ste to mogli da čujete kada su na terenu srpski i strani timovi, a protivnik ima kvalitet i ne želi da vam preda dominaciju?

Bila je to, u izvesnoj meri, i obaveza Novosađana, jer ovo nije bio običan evropski meč. Ne samo što se igralo na terenu četvorostrukog prvaka Evrope, u Cruyffovoj kući, sa zidovima oblepljenim slikama iz slavne prošlosti. Ono što, osim boja, spaja ova dva kluba je heroj koji je odbio da se uplaši Bernabeua. Žreb je evropskom fudbalu na prelazu jula u avgust poklonio dvomeč za El Tadico, spojivši klub u kojem je Dušan, srpski fudbalski maestro XXI veka, stekao afirmaciju, sa onim u kojem je dostigao zenit i umalo finale Lige šampiona.

Sunce istoka

Božidar Bandović stigao je u Novi Sad pred Novu godinu, neopterećen prevelikim pritiscima. Nikšićanin je iz domaćeg fudbala otišao pre ravno tri decenije, kada je dres Crvene zvezde zamenio onim pirejskog Ethnikosa. Igrao je za još četiri grčka kluba, uključujući Olympiakos i PAOK, a penzionisao se 2002.