Postojala je jedna čuvena rečenica o Francu Bekenbaueru, rabljena i kada bi odigrao savršen potez na terenu ili daleko od njega, ali i onda kada njegovi izgledi ne bi bili sjajni. „Kada Franc skoči kroz prozor on ne padne na zemlju, on poleti uvis“. I tako je bilo sve dok se nebo nad njim nije otvorilo, da mu sve što je nad njim ostalo – a malo ko je i malo šta je, osim nesreće, ostalo iznad tog čoveka – padne na glavu. A to se uvek i po pravilu dogodi velikim ljudima i velikim karijerama.
Tim je rečima novinar nemačkog Bilda Alfred Draksler počeo tekst „Mein Freund Franz“, niz rečenica o prijateljstvu i osobenosti najvažnijeg čoveka u istoriji nemačkog fudbala. Tekst koji je nanizan na početnu rečenicu, koja je potresla čitav kontinent – Franz ist tot.
Preminuo je. Najbolji fudbaler kog je Nemačka ikada imala, preminuo je čovek koji je i kao igrač i kao trener sa svojom zemljom postao prvak sveta, čovek koji je umeo da bude prvak sveta i večni sinonim za reč libero. Ovoga puta, oslobodivši se boli u kojoj je živeo, kao kada bi otresao protivničkog napadača da ni ne uprlja dres, otišao je u legendu.
****
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
