Treći nastavak naučno-fantastičnog romana “Crveni”. Inspirisano romanom Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ i po motivima scenarija „Crveni“ Srđana Dragojevića
Ovaj Dragojevićev „saj-faj“ je multidimenzionalan, u punom smislu reči. Autor se odmah potrudio da zafrkne svoje likove – uglavnom Službom odnegovane primerke sa prostora bivše Jugoslavije – ne dajući im da se bave samo jednom prostorno-socijalnom dimenzijom. A onda ih je slikovito, duhovito, ironično i samoironično proveo kroz sve ono što oni jesu, ili bi mogli biti, u jednoj od paralelnih verzija stvarnosti.
Dragoljub Mićko Ljubičić
★
POGLAVLJE 9
2026. BEOGRAD, SFRJ DIMENZIJA
Zgrada JUTELA 2 je relativno nova, betonska tvorevina pokraj zgrade Centralnog komiteta na Ušću.
Duh retro-brutalizma u kojem je sagrađena, početkom milenijuma, naišao je na nepodeljeno zgražanje javnosti, a kritici uvek skloni novinari nazivali su je povremeno i „Ministarstvom istine“, referišući, naravno, na Orvelovo čuveno književno delo.
S vremenom, taj se naziv ustalio u kolokvijalnom govoru a zvaničnici nisu zbog toga gunđali, naprotiv – ironija, kao takva, visoko je na ceni, kako u intelektualnim, tako i u partijskim krugovima SFRJ. Naravno, dok ne dovodi u pitanje tekovine „Revolucije koja teče“. Viđena je kao efikasno sredstvo da se „poštenoj inteligenciji“ približe ciljevi i težnje radničke klase. Procenjeno je da je put ka Utopiji bolje popločati humorom i biti pomalo ironičan u verovanje, poprilično nalik na ono u Deda Mraza, Mrazić Darka, Božić Batu ili Isusa Hrista.
U jednoj od više desetina Jutelovih soba za montažu, ispred dva monitora od polu-holo kristala, za tastaturama „Digitron Buje“ montažne konzole, sede Boban i njegov nadređeni, urednik „Hronike dana“ drug Gojko Bušak, anksiozni tridesetogodišnjak, partijac od glave do pete.
Obojica imaju na glavi slušalice. Sa druge strane stakla je „gluva soba“, sa glumcem koji, ispred mikrofona, čeka na uputstva.
Boban na monitoru ima snimak kontrolne kamere iz muzeja: na snimku je terorista koji u kameru viče: KO-SOVA REPUBLJIK!
Ovaj se kratak kadar ponavlja u „loop-u“ pa terorista svoju parolu ponavlja neprekidno, poput Titovog papagaja na Brijunima.
– Ajde u kurac sa tim, Bobane! Skini taj „lup“, jebo mi je majku ovaj kreten! – zakrešti Gojko, držeći se za obe slepoočnice.
Boban zaustavi loop čekajući dalje instrukcije od svog šefa, koji startuje sa bezuspešnim „brainstormingom“.
– Ko-sova… Sova. Boga mu poljubim, probali smo sa SOVOM… Nema logike. Zašto bi se idiot razneo zbog nekakve ptice?
Boban pokušava da nađe izlaz iz teške situacije.
– Što da ne? Sove, ekologija, zaštićene vrste? Ima to neke logike. Pa i Bosanci traže da im eko-simbol bude sova, kao ptica mudrosti.
– Kur moj, ekologija. Kur moj, Bosanci. Kod nas se, oko toga, nema što protestirati. Bobi, muči, ljubim te i lati se te tipkovnice, hajdemo nešto izmontirat suvislo! *
* Službeni jezik u SFRJ nakon jezičke reforme iz 2005. zvanično je nazvan „domaći“ i za osnovu je uzet jezik oficirskog kadra iz Jugoslovenske narodne armije, koja je već mešala izraze iz srpskog, hrvatskog i one koje su karakteristični za Socijalističku Republiku Bosnu i Hercegovinu ali i Crnu Goru.
Intelektualci iz Slovenije i sa Kosova bore se i do dan-danas da se i iz njihovih jezika uzme makar po sto termina i ozvaniči u „domaćem“. Ta borba plamti i dalje. Makedonska akademija nauka tiho je bojkotovala ovu inicijativu ali književna društva Makedonije uporno pišu peticije zahtevajući da kompletna Jugoslavija pređe na esperanto, što je predmet podsmeha većine lingvista i kulturno-naučnih institucija, od „Vardara pa do Triglava“. Ovoj inicijativi se pridružio jedino pesnik iz Srbije, Matija Bećković koji svoju poeziju piše na esperantu.
Boban uzdahne. Gojko mu ide na „onu stvar“ ali Gojko ima jaka „leđa“ u Komitetu. Priđe mikrofonu i daje instrukcije glumcu koji čeka u „gluvoj sobi“, ispred mikrofona.
– Probaj sa… Umesto KOSO-VO sa BOSO-VOLIM…TE, progutaj, malo… REPUBLIK da probamo – „ZA PUBLIKU“!
Muk iz gluve sobe.
– Bosa, znaš, to je žensko ime?
– Nisam debil, čuje se od glumca iz „gluve sobe“. Boban se okrene uredniku Gojku.
– Kao, ubio se pred publikom. Iz ljubavi?
Gojko Bušak je skeptik. – Eh. Kužim da smo jebali čvorka.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
