Kada sam shvatila da razmišljam kako mi nedostaje dovoljno znanja za pokretanje novog edukativnog programa u Sinergija centru, i da bi pre toga trebalo da završim još nekoliko kurseva, postalo mi je jasno da se oglašava moj unutrašnji kritičar – onaj koji se zove imposter sindrom.
U svojoj psihoterapijskoj praksi često se susrećem sa ljudima koji, poput mene, pokazuju osobine imposter sindroma. To su osobe koje, bez obzira na svoje uspehe, postignuća i priznanja, duboko veruju da nisu dovoljno sposobne, da su „prevaranti” i da će kad-tad biti razotkrivene. Ovaj sindrom ih čini nesigurnim i sklone su samokritičnosti, čak i kada objektivni dokazi govore suprotno. Bez obzira na visoke standarde koje sebi postavljaju, osećaj nedovoljnosti postaje stalni pratilac.
Umesto da ućutkam svog unutrašnjeg impostera, odlučila sam da ga poslušam. S obzirom na to da program koji kreiram pruža podršku preduzetnicima da prevaziđu sumnje u sebe i hrabro se suoče sa sledećim karijernim izazovom, rešila sam da se „imposterovski” posvetim ovoj temi i proučim sve njene specifičnosti do najsitnijih detalja.
Tako sam otkrila da imposter sindrom nije univerzalan – postoji pet različitih tipova, svaki sa svojim specifičnostima.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
