Kada sam shvatila da razmišljam kako mi nedostaje dovoljno znanja za pokretanje novog edukativnog programa u Sinergija centru, i da bi pre toga trebalo da završim još nekoliko kurseva, postalo mi je jasno da se oglašava moj unutrašnji kritičar – onaj koji se zove imposter sindrom.
U svojoj psihoterapijskoj praksi često se susrećem sa ljudima koji, poput mene, pokazuju osobine imposter sindroma. To su osobe koje, bez obzira na svoje uspehe, postignuća i priznanja, duboko veruju da nisu dovoljno sposobne, da su „prevaranti” i da će kad-tad biti razotkrivene. Ovaj sindrom ih čini nesigurnim i sklone su samokritičnosti, čak i kada objektivni dokazi govore suprotno. Bez obzira na visoke standarde koje sebi postavljaju, osećaj nedovoljnosti postaje stalni pratilac.
Umesto da ućutkam svog unutrašnjeg impostera, odlučila sam da ga poslušam. S obzirom na to da program koji kreiram pruža podršku preduzetnicima da prevaziđu sumnje u sebe i hrabro se suoče sa sledećim karijernim izazovom, rešila sam da se „imposterovski” posvetim ovoj temi i proučim sve njene specifičnosti do najsitnijih detalja.
Tako sam otkrila da imposter sindrom nije univerzalan – postoji pet različitih tipova, svaki sa svojim specifičnostima.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
