Danas je strašno moderno biti zauzet. Puno raditi, biti na sve strane, u gužvi, u haosu, sa mobilnim koji večito visi u trouglu ruku, očiju i ušiju. Ako nisi zauzet, onda verovatno džabalebariš. Ili se, prosto, ne trudiš dovoljno. Jedan od brojnih otrovnih trendova, ali ne samo trendova već i repera jednog celog mentaliteta koje nam je doneo kapitalizam, jeste tiranija radom.
Od istinski sumanutih recepata tipa – ako želiš da uspeš u poslu, ništa bez buđenja u pet ujutru i prolivanja kofe vode na glavu (ovo ne znam da li je u pet, mislim da je kasnije, kad ti „opadne fokus”, da izviniš), pa sve do čitavih životnih filozofija koje nam i roditelji revnosno prenose, poruka je ista: vrediš onoliko koliko si vredan.
Kad smo kod toga, da li vidiš kako reč „vredan” u našem jeziku ima dvostruko značenje? Vredno je ono što je dragoceno ili značajno, ali je vredan i onaj koji je marljiv, u smislu da puno radi i trudi se.
Postoji istraživanje (Bellezza, Paharia & Keinan, 2017) koje je pokazalo da se danas ljudi koji su stalno nedostupni i zauzeti percipiraju kao da su važniji i vredniji. Nije, međutim, oduvek bilo tako: nekada je dokolica bila luksuz elite. Smatralo se da samo ako si bogat možeš sebi da priuštiš da se igraš, zabavljaš ili da ti je dosadno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
