Kajanje je prilično važna tema za sve nas, bilo da ga aktivno osećamo, bilo da se iz petnih žila trudimo da ga potisnemo. Mala kajanja (npr. jer nismo smršali, a počelo je leto), velika kajanja (izabrali smo pogrešnu karijeru ili partnera, povredili nekog ko nam je drag) čine životnu svakodnevicu, ali iako je to tako, postoji nepisano pravilo da je za dobar život potrebno ne kajati se. Na ovo nas posebno podstiče dominantna kultura koja promoviše princip ”No regrets” (iliti bez kajanja) kao jedan od ključnih postulata srećnog života. S druge strane, i psihologija kaže da je za dobro starenje potrebno stići do kraja života, kako to Erik Erikson kaže, ”prihvatajući svoj jedini jedinstveni životni put”. Ali da li to zaista znači bez kajanja? I ako je kajanje deo svakodnevnog života, kako je moguće do njegovog kraja stići bez njega?
Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo da krenemo od početka i vidimo šta uopšte podrazumevamo pod kajanjem, šta je razlika između kajanja i sličnih emocija, šta kajanje zapravo izaziva i kako da ga ”upotrebljavamo” tako da radi za umesto protiv nas.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
