Otpratili smo Staru godinu i dočekali Novu. Neki sa dosta glamura, uz muziku i dobro jelo i piće, neko u toplom porodičnom domu, neko sam jer je baš tako hteo, neko na fakultetu, u blokadama. Ma kako ispratili Staru godinu svima nam se neminovno pred kraj te godine nametalo pitanje – kakva je bila godina (i na ličnom i na društvenom planu), šta se promenilo, u čemu smo drugačiji, da li smo i šta iz nje naučili, šta bismo želeli dalje da se desi. Često i sebi i drugima želimo opšte stvari, zdravlje, ljubav, manje stresa, ali često opšte stvari ostanu samo opšta mesta ako ih mi ne operacionalizujemo i napravimo jasan plan.
Sećate se priče – „Devojčica sa šibicama“? Mnoge dečje bajke imaju u sebi integrisane tužne aspekte života – gubitak člana porodice, siromaštvo, nepravdu, izdaju, težak život, samoću, nedostatak ljubavi i bliskosti, neuspeh… Ali čini mi se da je ova bajka jedna od tužnijih. Da podsetim kratko na sadržaj – noć pred Novu godinu devojčica „bosonoga i gologlava“ išla je hladnim i zavejanim ulicama, nije joj se vraćalo kući jer nije prodala nijednu šibicu, a i kući je živela u lošim uslovima, bez grejanja i hrane. Smrznuta i tužna sela je pored zida neke kuće i počela da pali šibice da se ogreje. Plamen šibica je donosio ne samo toplotu nego i sliku želja, odnosno iluziju ispunjenja (topli dom, hranu, baku koje više nema).
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
