Bio je to jedan od onih razgovora u kojim znaš tačno kuda vodi – ali se ipak nadaš da nećeš biti svedok tog klišea. Na zabavi, u kući prepunoj ljudi koji znaju sve o svemu, Rebecca Solnit stajala je s čašom vina dok joj je nepoznati muškarac, sa neverovatnom samouverenošću, počeo objašnjavati knjigu koju je nedavno pročitao.
„Neverovatno delo o Muybridgeu“, rekao je, zaneseno. „Znaš li ko je on? Onaj fotograf iz 19. veka, što je prvi uspeo da dokaže da konj u galopu zaista ima trenutak kad su mu sva četiri kopita u vazduhu. Fenomenalna stvar! I znaš, autor knjige je stvarno duboko ušao u to kako je taj pronalazak promenio način na koji percipiramo vreme i pokret. Ne samo u umetnosti nego i u načinu na koji razmišljamo o telu, o kontroli.“
Rebecca je pokušala da se nasmeši i ubaci: „Zapravo, tu knjigu sam…“
Ali on ju je prekinuo blagim pokretom ruke, kao da zatvara vrata. „Čekaj, čekaj, pazi sad ovaj deo. Najjače mi je bilo kad autor piše o Muybridgeovom ličnom životu – o ubistvu njegove žene, znaš? Kako se to sve odrazilo na njegov rad, i kako se fotografija koristi i kao dokaz i kao zamućenje istine. Ima tu baš ozbiljna filozofija!“
„Da, to poglavlje o…“
„I ono poređenje sa modernim medijima! Ludilo! Autor kaže da nas slike uče da gledamo, ali i da zaboravimo. Fenomenalna rečenica. To ti je prava analiza medijske teorije.“
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
