U poslednjih godinu dana, više studija širom sveta pokušalo je da odgovori na pitanje koje do juče nismo smeli ni da postavimo naglas: Može li veštačka inteligencija zameniti terapeuta? I kako da razumemo komentare koji kruže u stilu „meni je ChatGPT pomogao više nego čovek“? Da li je to zaista moguće? Da, on vešto barata rečima, briljira u logici… a može li da čita između redova?
Rekla mi je da je te večeri plakala. Bila je umorna od svega. Od sopstvenih pitanja, od ponavljanja, od pokušaja da shvati. Nije želela savet, već samo da je neko vidi, da razume koliko joj je teško. Nije želela da zove prijatelje. Nije imala snage da objašnjava sve iz početka. Otvorila je ChatGPT i napisala: Zašto se osećam kao da nikada neću biti dovoljna?
Odgovor je bio topao. Precizan. Gotovo nežan. I pomalo jezivo… utešan. I nije bila jedina sa tim iskustvom. Sve češće slušam o nežnoj, „prijateljskoj“ i „terapijskoj“ razmeni sa veštačkom inteligencijom. Stiglo je brže nego što smo slutili. Neki se plaše, neki rado koriste, ne samo u poslu, nego i u ličnom razvoju. I moram biti iskrena, većina priča koje čujem (a ima ih), jesu pozitivne.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
