Mama kaže pitaj tatu, tata kaže pitaj mamu

Scenario obično ide ovako: majka ima kontrolišući stil roditeljstva, sa vrlo jasnim pravilima kojih često bude i previše, a otac je lagan čovek, kul tip, za koga dete može da kaže da sa njim može da ode na pivo. Klasična priča, reklo bi se, sa dobrim i lošim policajcem.

Ovakvo ponašanje može da se svrsta u duple poruke, inače poznate kao raskorak između reči i dela. To je ono kada neko kaže “sviđa mi se tvoja ideja”, a šalje neverbalne signale u kontri. Što se kaže, smejem se, a plakao bih.

O duplim porukama se može govoriti i u naširoko poznatoj dinamici dva roditelja koja se igraju gluvih telefona. Objašnjenje je jednostavno: iako dolazi od više od jedne osobe, ovo je dupla poruka zato što tako funkcioniše, ima iste posledice po dete.