“Love hurts…”, kaže poznata pesma. Dakle, ako boli, mora da je ljubav. Tako nas je nekako učila pop kultura, a bogami i književnost.
“Ta ljubav”, kaže Prever, “tako žestoka, tako krhka, tako nežna, tako beznadežna.”
Srce se istopi od miline nad tim stihovima, ali u stvarnom životu osećanja koja beznadežna ljubav nosi nisu nimalo ni prijatna ni romantična. Posebno nisu laka za praznike, kad imperativ sreće i zajedništva vlada jače nego ikada čineći da se osećamo neadekvatno ako nemamo “tu ljubav”. Bilo da je partnerska, roditeljska, prijateljska ili bilo koja druga.
Biti u odnosu nije uvek jednostavno i lepo, kažemo mi psihoterapeuti i dodatno zakomplikujemo stvar. Potreban je rad i trud, jer zajedništvo je proces, koji je daleko od savršenog. U svemu tome ima istine, naravno, ali je cela priča strašno kompleksna, a ako se „ljubav je teška“ shvati bukvalno, u pokušaju da prihvatimo bol i nesavršenost, lako se zaglavimo u toksičnim odnosima. Sa partnerima, prijateljima, porodicom ili sa sobom.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
