Koliko boginja ima u svakoj ženi?

Prošle nedelje naišla sam na interesantan naslov kolumne u Velikim pričama: ”Here, Demetre i ostale žene” kolege psihijatra Aleksandra Misojčića. Oduševila sam se, verovatno kao i većina čitalaca koji vole mitologiju ili su jednostavno ovog leta bili u Grčkoj. Posebno sam se obradovala kao psihoterapeutkinja, jer me je podsetio na sjajnu knjigu ”Boginje u svakoj ženi” čija je autorka jungijanska psihoanalitičarka Jean Shinoda Bolen. Ona je analizirajući grčko-rimske boginje došla do sedam osnovnih arhetipova, koji se pojavljuju u crtama ličnosti žena. Knjiga je izašla pre dvadeset godina i bila veliki hit. Aktuelna bestseler knjiga tog tipa je ”Žene koje trče sa vukovima”. U njoj se Clarissa Pinkola Estes bavi analizom bajki iz perspektive arhetipskih obrazaca koje žene ponavljaju u različitim odnosima i životnim dobima. Popularnost ovih knjiga govori da, iako racionalnost i usmerenost ka budućnosti deluju kao dominantni principi modernog čoveka, aktuelnost starih predanja ne bledi. Mitovi i bajke će uvek biti zanimljivi, a mogu da budu i korisni, ako ih mudro tumačimo.

Koliko god mislimo da smo autentični i posebni, postoje elementi ljudskog iskustva koji su univerzalni. Mitovi i bajke nam skreću pažnju upravo na ta opšta mesta, na lične karakteristike ljudi koje se ponavljaju vekovima i tipove odnosa kojima smo kao ljudi skloni. Čitajući ili slušajući stare priče često imamo mistično iskustvo, osećaj povezanosti, prepoznavanja, “dodirivanja” istine. Kao objašnjenje za ove ponavljajuće obrasce K. G. Jung u psihologiju uvodi pojam arhetipova, tj. obrazaca instinktivnog ponašanja sadržanih u kolektivnom nesvesnom. Predstave arhetipova možemo naći i u određenim učestalim temama koje se pojavljuju u snovima, a univerzalni arhetipovi su i razlog za sličnosti koje nalazimo u mitovima različitih kultura i, kao takozvani praobrasci, imaju snažan uticaj na to kako funkcionišemo i dan-danas.