Može li se privlačnost vratiti u siguran i predvidiv odnos?

Dani lete, a mi kao na pokretnoj traci, ne odustajemo od svoje omnipotentne ideje da sve stignemo za vikend nakon što smo sa jednog posla trčali na drugi i pokušavali da, koliko-toliko, imamo fizičku aktivnost i jedemo zdravo. Tu stižemo do petka, kada smo neodlučni da li prioritet treba da nam bude da izađemo sa prijateljima ili da ostanemo kod kuće kako bismo vikend otpočeli orni za dovršavanje nezavršenih nedeljnih poslova, da sredimo kuću, posetimo svoje, spremimo nedeljni ručak, obavimo nabavku i “usput” skoknemo do Ikee. Umorili smo se od same pomisli na svoj plan za vikend, a gde je tu vreme za onog sa kim smo izabrali da delimo život dok srljamo u zadatke?

Paradoksalno, vrlo smo pažljivo birali onog sa kim ćemo deliti svakodnevicu, a došli smo do toga da u njoj najmanje ima te osobe. Jer zaboga podrazumeva se da se volimo, da smo tu, i da će naš partner razumeti da imamo mnogo obaveza koje ne mogu da čekaju – to je valjda ta zrela ljubav. Nismo više “klinci” pa da očekujemo da mora stalno da bude zabavno, da se zasmejavamo, pravimo jedno drugome iznenađenja i filozofiramo do pet ujutru dok se vrti slučajno otkrivena plej-lista na Jutjubu.

Mora život da se uzme u svoje ruke, da se zasuču rukavi i da se zaradi za račune i hranu u ovim inflacijskim danima. Pošto za trenutak uhvatimo svoj odraz u ogledalu jureći na sve strane fliper lopticu, shvatamo da brz život ostavlja tragove na našem licu pa nam se podižu apetiti – treba još novca i za neki valjani odmor i beauty tretman. Kada dođe vikend za lenčarenje koji smo čekali kô ozebao sunce, spremni da ne radimo ništa jer nam je baš to potrebno, sustiže nas nervoza i neraspoloženje. Valjda smo i zaboravili kako da se opustimo jer nam se nevoljno nameće misao kako traćimo vreme dok se vrtimo po stanu i bindžujemo novu Netflixovu seriju, za koju je pitanje da li nam se uopšte i gleda.