Jedna od definicija razumevanja pojma smrti navodi da je za to potrebno razumevanje koncepata nepovratnosti, konačnosti, neizbežnosti i uzročnosti. Treba da prođe dosta godina da bi dete razumelo na ovaj način koncept smrti, ali sama činjenica da nešto ne razume ne znači da će i reakcija izostati. Neki autori govore o dva faktora koji najviše utiču na dečije shvatanje smrti – razvojna faza u kojoj se nalaze i njihovo iskustvo.
Kada pričamo o razvojnoj fazi, jasno je da do treće godine deca ne razumeju razliku između privremenog odsustva i smrti, ona samo vide da osobe koja im je bila bliska više nema u njihovoj blizini. Što su deca mlađa, na gubitak bliske osobe reaguju više fiziološkim reakcijama (problemima sa snom, poremećenim ritmom spavanja i jela, teškoćama uspavljivanja, razdražljivošću, nervozom, teškoćom umirivanja).
Ako je došlo do smrti majke, ili primarne figure vezivanja, dete može reagovati opštom uznemirenošću, ili odbacujućim ponašanjem i negativizmom prema drugim osobama koje pokušavaju da uspostave kontakt, moguće je dezorganizovano ponašanje i teškoće umirivanja. Što je dete manje, mi ne možemo rečima dati objašnjenje jer dete to ne bi razumelo, a nedostatak verbalizacije može voditi i težim posledicama jer dete ostaje u jednom preverbalnom i nedefinisanom šoku.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
