Džordž Keli je tvrdio da čovek ne otkriva svet, nego ga konstruiše; da ne postoji konačna istina o nama, već samo verzije sebe koje trenutno koristimo i one koje tek možemo da osmislimo. To je lep, optimističan, gotovo romantičan pogled na subjekt: svako od nas je mali naučnik koji testira hipoteze o životu. Ukoliko jedna ne radi, promenimo je. Ako nam se smisao raspada, nije to tragedija; to je poziv da smisao napravimo iznova, na neki novi i hrabriji način. Kod Kelija, kriza nikada nije kraj – ona je samo signal da nam je potrebna nova mapa i da je vreme da se odvažimo na drskost izbora i promene.
A onda je došlo naše vreme, era unapred spakovanih identiteta, brendova, fraza, mikroautoriteta koji izdaju licence za emocije, i političkih algoritama koji znaju šta ćemo “misliti” pre nego što mi uopšte stignemo da mislimo. I ta njegova sloboda je doživela sudar sa nečim mnogo tvrđim od stvarnosti: sa tržištem koje prodaje verzije sebe pre nego što čovek nauči da ih pravi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
