Džordž Keli je tvrdio da čovek ne otkriva svet, nego ga konstruiše; da ne postoji konačna istina o nama, već samo verzije sebe koje trenutno koristimo i one koje tek možemo da osmislimo. To je lep, optimističan, gotovo romantičan pogled na subjekt: svako od nas je mali naučnik koji testira hipoteze o životu. Ukoliko jedna ne radi, promenimo je. Ako nam se smisao raspada, nije to tragedija; to je poziv da smisao napravimo iznova, na neki novi i hrabriji način. Kod Kelija, kriza nikada nije kraj – ona je samo signal da nam je potrebna nova mapa i da je vreme da se odvažimo na drskost izbora i promene.
A onda je došlo naše vreme, era unapred spakovanih identiteta, brendova, fraza, mikroautoriteta koji izdaju licence za emocije, i političkih algoritama koji znaju šta ćemo “misliti” pre nego što mi uopšte stignemo da mislimo. I ta njegova sloboda je doživela sudar sa nečim mnogo tvrđim od stvarnosti: sa tržištem koje prodaje verzije sebe pre nego što čovek nauči da ih pravi.
Velike priče slave treći rođendan!
Registrujte se i potpuno besplatno čitajte sve premium sadržaje tokom našeg slavlja - od 1. do 3. marta.
Već imate nalog? Ulogujte se
