Rečenicu iz naslova u poslednje vreme često čujem. Izgovara je moja draga klijentkinja kada je suočena sa odlukom oko koje nije sigurna, ili kada kod sebe prepozna emocije koje su kontradiktorne, a opet postoje zajedno, i to u vezi sa istim događajem. Dakle, skoro na svakoj seansi, jer oprečne emocije i dileme su deo svakodnevnog života. U tome nema ničeg novog, ali ono što jeste zanimljivo je način na koji se prema njima odnosimo, šta sa njima radimo i, na koncu, da li je to u našu korist ili na našu štetu.
Pisala sam na početku leta o oprečnim emocijama u partnerskom odnosu. To je najčešće mesto gde prepoznamo podjednako jake, naizgled kontradiktorne emocije. Kada ih osvestimo, javlja se čuveno “volim ga/je, ali…” koje pokreće crno-belo promišljanje o tome da li da idemo ili da ostanemo.
Situacije u kojima možemo da napravimo izbor i tako rešimo situaciju, iako neprijatne, zapravo su mnogo lakše od onih u kojima binarnog izbora nema, već moramo da ostanemo u protivrečnosti. One takođe zahtevaju izbore, male na nivou ponašanja, ali velike na nivou regulacije emocija. Podneti protivrečnost i živeti sa njom, veliki je životni izazov.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
