Ovih dana se na netu pojavio oglas koji je maksimalno aktuelizovao ovu temu, barem u našem regionu. Oglasila su se i stručna udruženja, kao i brojne kolege. Reakcije su mahom negativne. Za to vreme, ogroman broj ljudi se redovno dopisuje sa nekom od formi veštačke inteligencije, deleći svoje najintimnije dileme. Ako samo malo olabavimo definiciju psihoterapeuta, i izostavimo da mora biti čovek, AI je verovatno najangažovaniji terapeut današnjice. Pretpostavljam i da je modalitet koji AI primenjuje najučestaliji danas. Kako se postaviti u odnosu na ovaj fenomen? Mnogo je uglova, ali ja bih se osvrnuo samo na nekoliko: pravno-etički, stručno-tehnički i relacioni.
Krenimo od pravno-etičkog. Ako sam dobro informisan, autonomni automobili već duže vreme voze bolje od prosečnog čoveka. To nije problem. Problem je pravno-etičke prirode. Ko će biti odgovoran u slučaju nesreće (pravni aspekt) i šta će odlučiti automobil u kritičnoj situaciji? Uzmimo sledeći primer: da li će odlučiti da se zakuca u kamion koji ide u susret čime će ugroziti život vozača ili će skrenuti u takvoj situaciji desno i pokositi ljude koji čekaju autobus na trotoaru, ali će spasti život vozača automobila?
Moguće je i da je AI u mnogim aspektima bolji od prosečnog radiologa, ali je pitanje – ko potpisuje nalaz? Ko je odgovoran u slučaju greške? Zasada je, čini se, optimalno rešenje videti AI kao alat koji pomaže profesionalcu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
