Da li je život samo izbegavanje neprijatnosti?

Ako vam termin psihologija samozaštite nije poznat, evo nekoliko rečenica koje ste sigurno čuli ili izgovorili, a prilično jasno ilustruju fenomen: „Ne gledam više TV, tamo nema ništa korisno.“ „Ne čitam novine, ne mogu da se opterećujem glupostima.“ „Ne bavim se politikom, svi su oni ionako isti.“ A tu je i drugi set odgovora iz malo ličnije sfere: „Ne izlazim na dejtove, samo su poremećaji ostali na tržištu.“ „Ne viđam se preterano s ljudima, svi imaju neke probleme, kao da ih ja nemam…“ „Naravno da ne upoznajem nove ljude, nemam energije da se upuštam u novo potencijalno razočaranje.“

U osnovi ovih uverenja stoji krajnje legitiman stav, da ne želimo da se bavimo stvarima koje će nam doneti negativna osećanja ili koje će nam izazvati neprijatnost. Ali da li je život zaista samo izbegavanje neprijatnosti? I da li u zemlji kao što je Srbija uopšte postoji način da se taj koncept primeni? Posebno u ovih poslednjih godinu dana kad je realnost tako jako nagazila po svima, pa i po onima koji su do pre 1. novembra prošle godine zaista mogli da žive svoj život po principu „udri brigu na veselje“.