Možda ste pomislili: “O, ne, još jedan tekst o pozitivnoj psihologiji.” Nije to. Ne objavljujem rat svemu što ima predznak negativno. I ne pišem o tome da sve u životu mora da bude “pozitivno” i da samo ako “mislimo pozitivno imaćemo i pozitivne ishode u životu”. Uopšte ne pišem o tome.
Pišem o jednoj velikoj, standardnoj i sistemskoj grešci kojoj objavljujem rat, a to je termin – “negativne emocije” i ono što se pod tim terminom podrazumeva.
Te zbunjujuće emocije…
Ali hajdemo iz početka. Šta su uopšte emocije? I čemu nam one služe?
Kada god postavim ova dva jednostavna pitanja, ljudi se zbune i često odgovaraju sa: “Pa emocije, to su… znate… pa… osećanja”, “Pa, imamo ih… da… pa, da bi nam bilo lepo”, ili “Pa stvarno ne znam šta će nam, samo me muče”. Dobijam još dosta pogrešnih odgovora na ovo pitanje.
Definicija koja se meni pokazala najoperativnijom u radu sa ljudima glasi da su emocije psihički fenomeni koji se osećaju u telu. Možda ovo nije neka komplikovana nauka. Ali bar svi razumeju o čemu pričamo kada tako definišemo stvari. A takođe postavljamo i osnovu za razumevanje raznih dešavanja koja zbog emocija osećamo u telu.
Nepoznavanje jedne tako jednostavne činjenice da su emocije, mišljenje i telesna fiziologija povezani, često pravi probleme ljudima i osnova su za jednu veliku grupu poremećaja povezanih sa anksioznošću.
A čemu nam emocije onda služe? Pa svakako ne “da bi nam bilo lepo”, što je romantična ideja u skladu sa iskrivljenim uverenjem koje nazivamo “hedonističkom zabludom” – a to je uverenje da stalno treba da nam bude lepo, da budemo 24/7 srećni i dobro raspoloženi i da je najvažniji cilj u životu – uživanje.
Pa onda u skladu sa tim uverenjem, valjda i emocije treba da imaju tu funkciju da nam bude lepo i da uživamo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
