Tekst koji je objavio The Atlantic za Velike priče priredila je Jelena Luković.
Godine 1978, Bogdan Klimčak napustio je Sovjetski Savez i zatražio politički azil u Iranu. Rođen je u blizini Ljvova, u ukrajinskoj porodici, koja je 1949. deportovana u Habarovsk, na ruskom Dalekom istoku, nakon hapšenja njegovog brata zbog „ukrajinskog nacionalizma“.
Ali nije se zaustavilo samo na bratu. Klimčak je 1957. uhapšen zbog „antisovjetske agitacije“, i nakon puštanja na slobodu ostao je pod stalnom prismotrom. Nakon što je pobegao preko granice i pošto su ga Iranci vratili, završio je u logoru imena Perm-36, jednom od poslednjih velikih političkih zatvora u Sovjetskom Savezu. Tu je ostao sve do 1990. godine, kao jedan od poslednjih sovjetskih političkih zatvorenika.
Tri decenije otkako je Klimčak oslobođen, dogodilo se štošta – Perm-36 je postao uspešan muzej i mesto sećanja, primajući desetine hiljada posetilaca, uključujući grupe školaraca svake godine. Onda je 2014. muzej ugašen. Ruski bivši zatvorenici i istoričari objavljivali su memoare i istorije Gulaga, održavali konferencije, pravili izložbe, snimali dokumentarne filmove. Poslednjih godina, njihove organizacije su zabranjene a njihovi lideri prognani ili ignorisani.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
