Društvo Politika

Trampuje se širom “srpskog sveta”

Pobeda Trampa jeste tektonski događaj, ali istovremeno i ova tema može služiti svesno ili nesvesno za skretanje pažnje sa novosadske tragedije

/ Ilustracija VP / Profimedia
nov 19 2024, 05:37

Podeli

Crni labud je metafora za nepredviđene događaje sa teškim posledicama koju je promovisao statističar i analitičar rizika Nasim Nikolas Taleb. Inače i esejista i bivši trgovac sa Volstrita. Holandski istraživači su 1697. bili prvi Evropljani koji su naišli na crne labudove na zapadnoj obali današnje Australije. Do tada se verovalo da postoje samo beli labudovi. Pojavu “crnog labuda” karakteriše i naknadna racionalizacija.

U slučaju tragedije u Novom Sadu na Železničkoj stanici prvo se sa strane vlasti krenulo sa situaciji neprikladnim kriznim pi-arom o mogućim greškama u Titovo, Miloševićevo, DOS-ovo vreme, odnosno sa vrdanjima i lažima o karakteru rekonstrukcije Železničke stanice u naprednjačko vreme.

Gnevna javnost i opozicija će postaviti pitanje da li je ova tragedija baš “crni labud”, nešto baš sasvim neočekivano, ako se pogleda anatomija i funkcionisanje sistema vlasti, njena investiciona logika, odnosno hronologija afera sa ljudskim žrtvama od “afere helikopter”, pa naovamo. Za vlast je ovo sigurno “crni labud”. I potrebna je pacifikacija gneva. A da se ovo desilo dok su naprednjaci bili opozicija, a Tadićeva vlast na primer tek rekonstruisala stanicu, da li bi i oni “lešinarili na nesreći” za šta optužuju opoziciju da joj je manir?

Pobeda Trampa je (zasada) “beli labud” za Vučića. Čuli ste sigurno nekog ko je protiv Vučića kako kaže “zar posle ovog u Novom Sadu još i pobeda Trampa?”. Nije to navijanje za Kamalu, pa razočaranje, nego strepnja koja vodi u depresiju – da Vučiću opet idu međunarodne okolnosti u prilog, a da će za Trampa i njegov krug (od kojih neki kadrovi zaista jesu u bliskim vezama sa Vučićem), demokratija u Srbiji biti u rangu onoga što je nadobudno posle Petog oktobra o Haškom tribunalu govorio Vojislav Koštunica – “deveta rupa na svirali”.

Uostalom, ni Bajdenova i Kamalina administracija se oko demokratije, medija i pravne države nije nešto posebno sekirala kad je u pitanju Srbija. Kao što se ni Evropska unija nije oko te brige pretrgla. Bar ne koliko oko kosovskog prihvatanja realnosti i litijumskih razvojnih šansi.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price