Ako bi Vučić uskoro raspisao vanredne parlamentarne izbore, onda to znači da je 10 : 0 sa prošlonedeljnih lokalnih izbora u deset opština doživeo kao potpunu konsolidaciju i uvertiru da počisti (oduva) „blokadere“ na republičkom nivou. Ako bude otezao i izbore ostavi za posle leta ili čak razmišlja da ih uvede u redovnost (2027), onda to znači da je 10 : 0 varljivo, odnosno da nema popularnosti i resursa, partijsko-državnih i paradržavnih za celu Srbiju kao za ovih deset opština.
Protekli delimični lokalni izbori su paradoksalni i po tome što je relativno konsolidovani Vučić pobedio, sačuvao vlast u deset opština (koje ipak ne čine reprezentativan uzorak za Srbiju), dok se, s druge strane, politička opcija koja se identifikuje sa studentima takođe delimično konsolidovala, iako je svuda izgubila.
Algoritam izborne patologije je standardan, čak i pojačan shodno lojalističkom nagonu konsolidovanosti i održivosti, ali studenti i opozicija su priznali rezultate jer oni utiču na stvaranje percepcije pobede na parlamentarnim izborima. I to nije ohrabrivanje bez pokrića. Tek nije tešenje. Vučić je svoje pristaše oslobodio straha ali ne toliko da je sad strah opet promenio stranu. Relativna konsolidacija vladajućih nosi i njihovu tinjajuću zebnju, kao što relativna konsolidacija studentske opcije uliva ovima uslovno samopouzdanje.
U eklektici režima na red su ponovo došle i pomalo zaboravljene Dveri koje su prve bile zaigrale na takozvane porodične vrednosti (Dveri su 2024. bile za „konkretne mere porodične politike, a ne za populističke događaje u organizaciji SNS“). Od naprednjaka to je prvo usvojio ideolog „Dana porodice“ Aleksandar Šapić („Boriću se za porodične vrednosti do poslednjeg atoma snage“, njegova je izjava iz 2023), dok je Vučić sad „našu porodicu“ stavio na listu kao centralni izborni lajtmotiv.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
