Širenje populizma u svetu ostavlja dugoročne posledice na ekonomski rast. Demokratija ume da bude spora i frustrirajuća, ali ta sporost stvara stabilnost i poverenje da se uslovi poslovanja neće menjati preko noći. Populizam radi suprotno. Oslanja se na brzinu donošenja odluka koje kratkoročno donose osećaj snage i odlučnosti ali dugoročno otvaraju prostor za greške koje se teško ispravljaju.
Populizam nije ideologija već politički stil koji obećava revoluciju u ime običnog naroda. Populisti tvrde da su deo tog naroda, govore jednostavno i direktno i nude brzinsko rešenje za sve probleme koje su napravile političke elite. Oko četvrtine država na svetu vode populisti, poput Trampa u SAD, Modija u Indiji, Mileija u Argentini i Vučića kod nas.
Populisti se na vlasti zadržavaju duže od ostalih. U proseku vladaju oko šest godina, dvostruko duže od nepopulističkih lidera. Imaju i duplo jaču šansu da budu ponovo izabrani od demokratskih lidera. Ta dugovečnost je najviše rezultat sposobnosti da preuzimanjem kontrole nad institucijama produže politički vek. Isto tako, istraživanja pokazuju da je posle petnaest godina BDP u zemljama pod populističkom vlašću u proseku oko deset procenata niži nego u sličnim zemljama koje su ostale na demokratskom kursu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
