Na Istoku svašta novo

Nikada nam nije bilo ovako dobro.

Ovako je Gediminas Šimkus, guverner Centralne banke Litvanije, opisao svoju državu danas, 20 godina posle “velikog praska”. Tog 1. maja 2004. godine Litvanija je bila među deset država – Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Poljska, Slovačka, Slovenija, Kipar, Malta – koje su postale članice Evropske unije, a “veliki prasak” bio je najveće proširenje Unije u njenoj istoriji.

Kad se, ovih dana povodom dve decenije proširenja, svode računi, tih deset država i Evropska unija u celini imaju razloga za slavlje. Predsednici Estonije, Letonije i Litvanije Alar Karis, Edgars Rinkevič i Gitanas Nauseda napisali su tim povodom u zajedničkoj izjavi da su njihove države “doživele ogroman ekonomski rast, stabilnost i bezbednost, dok istovremeno predstavljamo izuzetnu uspešnu priču o evropskim integracijama i transformaciji”. I slovačka predsednica Zuzana Čaputova opisala je integraciju u Uniju kao jedan od najvažnijih i uspešnih trenutaka što se ogleda u svakodnevnom životu zemlje “kroz razvoj infrastrukture, mogućnosti zapošljavanja, ali i bezbedniju Slovačku”. A predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da Evropska unija nije savršena, ali da su koristi od članstva u njoj ogromne i navodi podatak da je u deset novih država članica za 20 godina nezaposlenost prepolovljena. Od 26 miliona novih radnih mesta, kreiranih u EU u poslednjih 20 godina, šest miliona otvoreno je u 10 novih zemalja EU.

Ako bi se jednom rečenicom opisala priča o uspehu koji je članstvo u Uniji donelo tim državama (većinom su bile iz Gvozdene zavese u vreme Hladnog rata), onda je to – spektakularan privredni rast i ogromna ekonomska korist. Privrede Poljske i Malte su se više nego udvostručile a privreda Slovačke porasla je 80 odsto. Skoro svih 10 zemalja udvostručilo je svoj BDP po glavi stanovnika (PPP) u poslednje dve decenije. Rast BDP-a bio je podstaknut prilivom investicija i porastom izvoza. Litvanija se ističe kao lider rasta jer je više nego utrostručila svoj BDP po glavi stanovnika u poslednje dve decenije. Prema računici Fajnenšel tajmsa (na osnovu podataka MMF-a prilagođenih inflaciji i kursu valuta) prosečni BDP po glavi stanovnika u deset novoprimljenih država porastao je sa ispod polovine nivoa EU iz 2004. godine na više od tri četvrtine danas. Mereno u čvrstoj valuti, prosečan realni BDP po glavi stanovnika (PPP) u “staroj” EU (pre prijema novih članica 2004) bio je 43.158 dolara, a u deset novoprimljenih članica u tom trenutku bio je 21.200 dolara. Dvadeset godina kasnije, “stare” članice EU imaju BDP PPP prosek 49.830 dolara, a novoprimljene članice imale su 2023. godine BDP PPP prosek 38.840 dolara. Izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazuje da je 1995. godine prosečan BDP po stanovniku u osam država Istočne Evrope (bez Malte i Kipra) bio tek 14 odsto nemačkog BDP-a, da je do 2003. porastao na 26 odsto, a 2023. dostigao je 50 odsto nemačkog. U tim državama između 2003. i 2023. godine BDP po glavi stanovnika porastao je 24 odsto, a EBRD tvrdi da je 14 odsto od tog rasta nastalo rastom izvoza posle pristupanja EU. Tih 14 procentnih poena rasta EBRD naziva “bonusom za pristupanje EU”.