Dvadeset pet godina je prošlo između Zagrebačkog samita (prvog EU – Zapadni Balkan), na kome je tek izabrani predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica dočekan uz aplauze i raširene ruke, i Samita EU – Zapadni Balkan u Briselu, na kome Srbija nije učestvovala.
Ta parabola, od dobrodošlice za Koštunicu do izostanka Aleksandra Vučića – koji su svi, osim mađarskog premijera Viktora Orbana i kosovske predsednice Vjose Osmani, ignorisali – najbolje oslikava lepezu propuštenih šansi Srbije i stranputicu kojom je zvanični Beograd krenuo. To je bio zaključak dvojice regionalnih EU „mandarina” koji prate od početka proces evropskih integracija Srbije podeljen sa čitaocima Nedeljnika.
Politika je veština mogućeg, a Srbija je imala nesreću da njeni politički lideri – osim Zorana Đinđića – nikada nisu pripadali grupi racionalnih i pragmatičnih državnika. Srbija je uvek bila premala zemlja za veličinu ega njenih vođa, fatalno orijentisanih da traže više da bi izgubili i ono što imaju.
Bez obzira na ideološki predznak, srpski lideri insistiraju na pravdi ili lamentiraju nad nepravednim tretmanom i dvostrukim aršinima, zaboravljajući da politika nije pitanje pravde, a još manje logike ili matematičkog pristupa, pogotovo na međunarodnom planu. Za države važi Tolstojeva definicija porodice, odnosno: sve srećne države liče jedna na drugu, svaka nesrećna država je malerozna na svoj način. A Srbija je u drugoj grupi.
Ruku na srce, deo odgovornosti ide i na račun EU i njenih članica, koje nisu prepoznale sa strateške tačke gledišta koliko je važno da držiš uz sebe kandidate za članstvo, tako da i one snose deo krivice za širenje i jačanje ruskog, kineskog, turskog i uticaja petromonarhija iz Persijskog zaliva u Srbiji i regionu.
RUSIJA JE VEĆI PROBLEM ZA SRBIJU OD KOSOVA
Srbija nije blokirana na evropskom putu zbog vladavine prava, demokratije, slobode medija ili zbog zastoja u dijalogu Beograda i Prištine. Ti razlozi se navode jer su deo tzv. akija u pregovaračkom procesu, jer on ne predviđa, formalno, stopostotnu usaglašenost spoljne politike države kandidata, ali je ona postala de facto uslov pre desetak godina za Srbiju, pre svega zbog njenog odnosa prema Rusiji.
Srbiju, po pravilu, blokira osam zemalja zbog Rusije, jer je posmatraju kroz prizmu odnosa sa Moskvom. S vremena na vreme taj broj postane i dvocifren, pogotovo nakon slučaja Banjska.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
