Milošević je pao na Berlinskom zidu, Vučić pada na Ukrajini?

Dobro došli u XLI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Srbijom, prostorom bivše Jugoslavije, procesom evropskih integracija, uticajem i ulogom Ruske Federacije u našem regionu. Takođe, pokušaćemo da objasnimo zašto se predsednik Srbije Aleksandar Vučić oseća kao da je u zamci ili u ćorsokaku, odnosno kakav je bilans njegove 12-godišnje vladavine.

Kao što Slobodan Milošević nije dobro razumeo domet i epohalnost pada Berlinskog zida, tako ni Vučić nije ukapirao razmere i dubinu promena koje su nastale na Starom kontinentu sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Srbija je Miloševićevu, upadljivo izraženu, vlastoljubivost i paranoju, platila izolacijom zemlje koja je trajala čitavu poslednju deceniju 20. veka, bombardovanjem i gubitkom Kosova. Vučić još uvek može da se vrati sa pogrešnog puta ili, ako hoćete, da se prebaci na ispravni kolosek.

Ako to ne bude uradio, Srbija će ponovo biti izložena izolaciji, teškim ekonomskim posledicama i odlivu najpametnijih, radno sposobnih i građanki Srbije koje se nalaze u fertilnom dobu, što će dovesti u pitanje i opstanak Srba, kao naroda, na dugi rok u zapadnobalkanskom regionu.

Milošević i njegovo okruženje nisu shvatili značaj a kamoli posledice pada Berlinskog zida, počev od glavne koja je vodila ka demontiranju komunističke imperije zla, rušenju blokovske podele planete i ujedinjenju dobrog dela Starog kontinenta.

Osim te kardinalne greške, Milošević i njegova supruga Mirjana Marković – Milošević je vladao Srbijom, Mirjana Marković Miloševićem – napravili su još jednu stratešku: umesto da igraju na kartu Borisa Jeljcina u obračunu za vlast u Moskvi, oni su kao pravi komunisti, sovjetskog tipa, optirali za generale Crvene armije, proverene i prekaljene komuniste. To objašnjava u dobroj meri odnos Rusije prema Srbiji tokom devedesetih godina.

Dakle, Milošević nije shvatio da su blokovske podele nestale posle pada Berlinskog zida, a Vučić nije razumeo da je ruska invazija na Ukrajinu ubrzala toliko blokovsku podelu planete da je politika preskakanja iz jednog voza (bloka) u drugi, po potrebi, sve teža i sve rizičnija. Štaviše, s jedne strane manevarski prostor za sprovođenje spoljne politike Beograda se znatno smanjio, a pritisci su zbog sve usaglašenijih stavova unutar EU i NATO-a dodatno porasli.

Istini za volju, predsednik Srbije još uvek može da koriguje maršrutu srpskog broda, ali neće to moći da učini ako napravi stratešku grešku u izboru glavnog saveznika i pokrovitelja. Njegova nervoza i nesigurnost su plod utiska gubljenja tla pod nogama jer su svi postulati na kojima je počivala politika zvaničnog Beograda dovedeni u pitanje.