Matematika državne korupcije

Budžet Republike Srbije za 2024. godinu je već usvojen. Umesto da se u decembru iskoristi pretpraznično raspoloženje građana i da se najvažniji zakon u svakoj državi usvoji na brzinu, ove godine je budžet usvojen jednako netransparentno ali mnogo pre novogodišnjih praznika. To je bio jedan od ranih znakova da se vlast sprema za izbore.

Kada se planirani troškovi u budžetu za narednu godinu izraze u evrima, Vlada će imati na raspolaganju skoro 18 milijardi evra, ili osamnaest hiljada miliona evra. To je broj sa puno nula – 18.000.000.000 evra. Prebrojte nule da proverite da nisam pogrešio – treba da ih bude devet.

Svako od nas kome se život kreće u rasponu od par evra do sto evra to je teško zamisliva suma. Da bismo doživeli njenu veličinu, dobro je da je prevedemo u nešto što je bliže našem iskustvu. Za tu sumu može da se kupi oko devet miliona kvadrata stambenog prostora (ako je cena jednog kvadrata oko 2.000 evra) što je ekvivalentno 120.000 stanova sa prosečnom veličinom od 75 m2. Za ovu sumu može da se izleči 9.000 dece koja boluju od spinalne mišićne atrofije koja se uspešno leči lekom “zolgensma” koji košta oko dva miliona evra. Ona bi, takođe, bila dovoljna za izgradnju 6.000 do 9.000 vrtića ili škola.

Ako ukupan budžet za 2024. godinu podelimo sa brojem domaćinstava, dolazimo do saznanja da svako domaćinstvo ulaže u rad Vlade oko 7.200 evra godišnje. I tako svake godine. Ako nam je zgodnije da mislimo u mesečnim ratama, onda dolazimo do saznanja da svakog meseca svako domaćinstvo “daje” Vladi oko 600 evra.

Prethodna gruba procena nam pomaže da postanemo svesni da Vlada svake godine od nas dobija veoma velika sredstva. To samo po sebi nije problem. Naime, svi mi kao građani ulažemo u “zajedničku kasu/novčanik” koji se zove budžet da bi ta sredstva bila uložena u ono što su opšti, zajednički interesi. Zamislimo da svako od nas treba da smisli način kako ćemo da obrazujemo sopstvenu decu bez postojanja škola i sistema obrazovanja. Ili da obezbedimo sigurnost života naše porodice ili da isteramo pravdu. Ili da svako školuje za sebe lekare koji će mu trebati da bi obezbedio zdravstvenu zaštitu za sebe ili svoje bližnje. Ili da svako izgradi vodovod, kanalizaciju i puteve koji su mu potrebni u životu. Iz tih razloga ljudi su došli na dobru ideju da se građani udruže i da zajednički obezbede infrastrukturu, ustanove i usluge koja će svakome omogućiti da u nekom uređenom društvu bolje ostvari svoje potrebe ili traganje za srećom.