Prošlo je vreme kada je nedelja podrazumevala blagu usporenost, porodični ručak i opuštanje pred nadolazeće radne dane. Videlo se to i u nedelji koja je iza nas, kada se u jutarnjim satima okupila grupa od nekoliko stotina osoba, uz evidentnu orkestraciju Srpske napredne stranke, da bi u novosadskom naselju Liman farbala crveno-plave-bele trobojke na fasadama zgrada.
Bila je to još jedna parada “kačketaša”, osoba sa majicama ispisanim porukama da se nešto “ne daje” i da “nema predaje”. Tako su stotine, među kojima su bili i funkcioneri SNS-a, kao i donedavni viđeniji stanovnici “Ćacilenda”, došle ispred zgrada u kojima ne stanuju i na njima farbali trobojke. Došlo je i do sukoba, policija je reagovala kasno, a aktivisti tvrde da se u početku nisu ni odazivali na pozive građane.
Za one koji nisu upoznati, Liman je novosadsko naselje u kojem živi oko 30.000 stanovnika. Smešteno je uz obalu Dunava, a razvoj je započet početkom prošlog veka. Današnji izgled dobio je u drugoj polovini stoleća za nama, te predstavlja i primer izgradnje naselja i razvoja u socijalističkom periodu grada.
U raznoraznim anketama kao najpoželjnija naselja za život u Novom Sadu neretko se biraju upravo Liman i Novo naselje, dva kraja nastala upravo u građevinskom poletu nekadašnje države. I to nije bez razloga, jer čak i kada pogledate satelitske snimke na Google mapama, uvidi se da Limani odudaraju od ostatka Novog Sada, kako po zelenilu, tako i po samoj organizaciji prostora, po blizini dunavske obale, nadomak Ribarskog ostrva i Šodroša koje gradska vlast, uz pokroviteljstvo privatnog investitora, želi da pretvori u “Novi Sad na vodi”.
Međutim, izuzetno važno za priču o dešavanjima na Limanu jeste to da je ovaj deo grada ostao neosvojena tvrđava za Srpsku naprednu stranku. Limani, uz centralno gradsko jezgro, ostali su uporište birača koji možda nisu sigurni koga podržavaju, ali su izvesno protiv vladajuće partije. Jednostavno, naprednjaci, a pre njih ni radikali, nisu mogli da računaju na veliki broj glasova u ovom delu grada, što je posebno vidljivo u izbornim ciklusima iz prethodnih godina, kada je opozicija dobijala i po dva puta više glasova u odnosu na SNS.
Limanci su se tokom godina pokazali kao najspremniji među Novosađanima da izraze nezadovoljstvo zbog odluka vlasti, bilo to farbanje zidova ili planiranje crkve u njihovom kraju. Zbog toga su među nacionalistima viđeni kao autonomaši i potomci komunista. Nasuprot tome, u novosadskoj igri internih stereotipa i međukvartovskog podbadanja, spočitava im se i jedna doza limanske prepotentnosti, pa i salonskog levičarenja.
Pitanje zastave
Kada su povodom polugodišnjeg pomena nastradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti i građani postavili spomen-ploču ispred mesta stradanja, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin je poručio da razume potrebu da se oda počast žrtvama, ali da je sve urađeno mimo javnih procedura, institucija, bez konsultacija sa porodicom, zbog čega njihov čin predstavlja zloupotrebu nesreće.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
