Zvuk muškaraca koji nešto proslavljaju ulazi kroz otvoreni prozor u kancelariju policijske uprave u Novom Sadu. Dva inspektora se gledaju, jedan proviruje – napolju se ništa ne dešava. Međusobni pogledi ispisuju upitnik, a ubrzo se dobija odgovor da je u pitanju derbi i, po svemu sudeći, “pao” je jedan od tri gola koja su tog 12. aprila viđena u Beogradu.
Čuđenje činjenici da se neko u ovoj državi još uvek loži na utakmicu domaćeg prvenstva prekinulo je posao zbog kog su se dva inspektora našla u mupovskoj prostoriji tog subotnjeg popodneva. U “derbijskoj” misli bez konkretnog zaključka pridružuje im se i treća osoba koja sedi na stolici do vrata, premeštajući iz ruke u ruku flašicu vode.
Da je život film, kamera bi se okrenula tako da publici otkrije identitet treće osobe. Kadar bi se “zamrznuo”, a iz off-a bi se čulo: “Da, to sam ja. Verovatno se pitate kako sam završio u ovoj situaciji.”
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
