Kakve veze ima Džulija Roberts sa krizom u Srbiji?

Naravno da vlast koristi strah od eskalacije rata u Ukrajini i nuklearnu pretnju u svrhe skretanja pažnje sa nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za zbijanje redova uplašenog naroda oko vlasti koja garantuje robne rezerve, energente, a sutra i još više atomskih skloništa, ali to što Vučić tako govori ne znači da nema pretnje od eskalacije sukoba pa i nuklearne epizode.

Za razliku od nekad kad su se ljudi tek sa izbijanjem ratova suočavali sa inovacijama industrije smrti i političkim raspletima, danas je svaka mogućnost distopije snimljena na filmu. Preporučujemo ovogodišnju seriju “Fallout”, adaptaciju popularne video-igre koja pokazuje da je nuklearni rat izbio ne zbog političke krize, naprotiv – velike sile su htele detant, već zbog industrije izgradnje atomskih skloništa koja je isprovocirala armagedon. Zbog pohlepe korporacije koja gradi atomska skloništa i klijentima obećava komforan i siguran život u njima.

Dobar deo srpskog javnog mnjenja zahvatio je nihilizam koji se ogleda u histeričnoj nadi da će Putin presuditi Zapadu nuklearkama i kompenzovati naše proćerdane devedesete godine koje su civilizacijski i mentalno unazadile Srbiju i srpstvo. I tada, nadaju se nihilisti-geostratezi, nakon razmene bombi, Rusija će biti manje kontaminirana radijacijom od Zapada, biće manje uništena, a TV emisije sa razglabanjima i hrabrenjima tog tipa emitovaće se iz nekog atomskog skloništa pa makar retko ko od srpstva mogao da ih vidi, čak ako to tehnološki nekako bude i izvodljivo. Koga briga što će tako stradati i srpska dijaspora na Zapadu. Jer u Rusiji i Kini je nemamo. Problem je što nihilističko javno mnjenje misli da će i nakon Putinovog nuklearnog poteza oni i dalje moći da idu u “Lidl”, na slave, preslave i četresnice, da će i dalje moći da kupuju palačinke sa “nutelom” deci po Zlatiboru i Vrnjačkoj Banji, da će letovati po Halkidikiju i Sutomoru, gledati rijalitije i uživati u osveti nad trulim i pokvarenim Zapadom. Kao nesvesni špenglerovci (po mistifikovanoj studiji “Propast Zapada” Osvalda Špenglera).