Korupcija je sveprožimajuća i uporna bolest društva i u nju mogu biti uključeni zvaničnici, privatni sektor ili obični građani. Kao takva, jedna je od najznačajnijih barijera ekonomskom razvoju. U širem smislu, možemo je definisati kao zloupotrebu pozicije radi sopstvenog benefita. U užem smislu, korupcija podrazumeva zloupotrebu državnih službenika, koja može da ima različite forme. U koruptivnim radnjama državnih službenika najčešće učestvuje privatni sektor u ulozi kontrastrane (npr. pomoću mita se dobija unosni javni posao ili zaposlenje) ili posrednika za izvršenje koruptivnog dela (npr. pomaže da se, kroz finansijske kanale, sakriju nezakoniti prihodi).
Čin korupcije može da se odvija na nekoliko načina. Prvo, kroz podmićivanje, koje može biti dogovoreno ili iznuđeno. Drugo, kroz proneveru javnih sredstava (nenamensko trošenje novca iz republičkog, gradskih i opštinskih budžeta masovna je pojava u Srbiji). Treće, putem klijentelizma i nepotizma – partija nagrađuje pojedince, grupacije ili članove porodice zbog izborne podrške ili porodičnih veza nezakonitim poklonima, nezakonito dodeljenim unosnim poslovima i zaposlenjima itd. (braća premijerke Ane Brnabić i ministarke Darije Kisić Tepavčević dobili su poslove digitalizacije javne uprave i javnih preduzeća; bivši predsednik Tomislav Nikolić, fiktivno je zaposlen u Kancelariji za saradnju sa Ruskom Federacijom i Kinom; već godinama nekoliko desetina ljudi fiktivno je zaposleno u preduzeću Beogradski metro i voz i primaju mnogo veće plate od republičkog proseka). Četvrto, kroz sukob interesa, tako što pojedinac u državnoj službi iskorištava svoj položaj radi ličnog bogaćenja – kleptokratija je tehnika upravljanja državom koja omogućava enormno lično bogaćenje ljudi u vrhu vlasti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
