Fama o biciklistima i endokrinologu

Lekari vole politiku, a i birači vole da glasaju za lekare. Tako je u Srbiji od uvođenja višepartizma 1990. do sada. Dajući mandat za sastav vlade endokrinologu prof. dr Đuru Macutu, koji je kadrovsko iznenađenje mada ne i senzacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povukao paralelu – od prvog komunističkog predsednika srpske vlade, takođe lekara Blagoja Neškovića, do Đura Macuta. I to nije zazvučalo baš kao puka zanimljiva faktografija, već kao simbolička koincidencija. Dakle, kaže Vučić, Blagoje Nešković je bio poslednji lekar predsednik vlade od 1945. do 1948. godine, tako da će sad Srbija prvi put (kao obnovljena samostalna država), imati lekara na čelu vlade. Baš kao Evropska komisija.

Blagoje Nešković je bitan i kao neko ko je na vreme prepoznao „podmuklo (titoističko) antisrpstvo“. Kako piše istoričar Venceslav Glišić, Hrvati i Slovenci su se plašili da bi baš on nakon smrti Borisa Kidriča mogao da dođe na poziciju da vodi privredu cele Jugoslavije. U zahtevu za rehabilitaciju koji je podneo 1982. Nešković je naveo da ne zna za prave motive zašto je isključen iz Komunističke partije. Jedno od tumačenja bilo je i pozitivan odnos prema Sovjetskom Savezu u vreme zahlađenja odnosa. Sa Rankovićem i Nikezićem predstavlja nepodobne Srbe u vrhu Titove Jugoslavije. To je biografija vrlo aplikativna za sadašnju poziciju Vučićeve Srbije, kada se ponovo prepoznaje „podmuklost“ napada na Srbiju.

Vučić je za svog mandatara precizirao da je „jedan izuzetno hrabar čovek, veoma miran, smiren, tolerantan, trpeljiv, strpljiv i verovatno najveći stručnjak iz oblasti endokrinologije od Beča do Istanbula“.