Dve večeri zaredom nešto posle ponoći prvi put u svom životu i od kada stanujem na Konjarniku, u Ustaničkoj ulici gledam kako kordon policije juri i odvodi mlade ljude. Stampedo kreće od raskrsnice sa Ulicom Vojislava Ilića kod Plavog mosta koju građani blokiraju, policija trči ka vrhu Konjarnika, mladi beže, neke policija uspeva da stigne, hvataju ih i vuku ih niz ulicu. Građani iz zgrada su dovikivali: “Pustite decu!”, “Kako vas nije sramota!?”, “Imate li vi decu?”… Pretpostavljam šta bude posle.
Posle scena nasilja nad mladima ne spava se mirno. Kao što se ne spava mirno ni na mnogim drugim tačkama Beograda i drugih gradova u Srbiji, a mnogo ih je ovih večeri, gde policija “rastura” blokade i primenjuje nasilje nad studentima pa i decom, pošto su privođeni i srednjoškolci koji su maloletni. I, videli ste verovatno po medijima ili društvenim mrežama, daleko brutalnije scene nego što je ova koju sam gledala u Ustaničkoj. Osećaj je kao da se to dešava u mom stanu, iako se dešava napolju na nekoj “bezbednoj” udaljenosti, a to mi govori koliko se nesigurno osećam i da niko nije bezbedan u ovakvoj atmosferi. I da taj neko ko je dobio batine, priveden, završio na VMA sa slomljenom vilicom, ključnom kosti, nosem ili na koje je naleteo auto koji se zaleteo u masu, može lako biti neko moj i vaš i njihov već sutra. Kao što je mogao biti pod nadstrešnicom koja se srušila na Železničkoj stanici u Novom Sadu. I zbog čega se sve ovo dešava, da ne zaboravimo.
Zato su reagovali stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, njih više od 700 potpisnika u prva dva dana, koji apeluju na prestanak primene sile. U danima nakon studentskog protesta održanog 28. juna 2025. godine, svedočili smo uznemirujućim scenama primene prekomerne sile uključujući fizička prebijanja, hapšenja, pokušaje nailaska vozilima na građane i druge oblike brutalnosti, podsećaju.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
