Čuo sam za tu priču i ranije: da su krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih najbolji seminari bili fudbalski koje su držali Fabio Kapelo i Bora Milutinović. To je FIFA organizovala, i njih dvojica, kao najbolji trener i najbolji selektor, išli su po svetu i držali predavanja, o kojima se pričalo i van fudbala. Od naših trenera, i to sam tako i čuo prvi put, pojavili su se jedino Radomir Antić, koji je tada vodio Barselonu, i Vukašin Višnjevac. Drugi nisu bili zainteresovani. Predavanja su bila legendarna, i ostalo je mnogo anegdota. Recimo kad Kapelo začikava Boru: „Boro, ti si jedini trener koga znam koji ide na Svetsko prvenstvo bez plana.“ I njegov odgovor: „Fabio, ja imam plan. Moj plan je da plan promenim čim počne utakmica.“
Jednu stvar mi je sada ispričao Srđan Valjarević, koji je bio ozbiljan fudbalski talenat, što malo ljudi zna, i još je ozbiljniji poznavalac fudbala, što još manje ljudi zna. Iako može da poludi što ga ovde citiram, moram pošto, ako je neka greška, onda je njegova u nastavku. Na jednom od tih predavanja Bora je upitao trenere kojih je šest najvažnijih stvari u klubu, i pošto niko nije pogodio, rekao je svojih šest, s kojima se Kapelo složio:
Redosled je:
- Uprava
- Igrači
- Trener
- Stručni štab
- Medicinsko osoblje
- Navijači.
Real i Bajern su zato najveći i najstabilniji klubovi. Sve je lepo poređano.
Meni ovo naravno nije bila lekcija o fudbalu, iako nepogrešivo može da se primeni na svaki klub, ali sam posle tog doručka u restoranu „Alo Alo“ razmišljao kako bi se to primenilo na politiku, na državu, na svaki sistem.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
