Dobrodošli u LII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovom izdanju vam predstavljamo aktuelnu situaciju u odnosima na za Zapadnom Balkanu i u relacijama vis-a-vis sa EU.
Nacionalizam i ratnohuškačka retorika ponovo dominiraju u javnom prostoru država Zapadnog Balkana. U regionu više nema države koja nije blokirana ili joj ne preti blokada na evropskom putu zbog bilateralnih sporova sa bližim ili daljim komšijama.
Neočekivano veliki broj država članica EU bio je izričito protiv otvaranja klastera 3 sa Srbijom, uglavnom zbog odnosa prema Rusiji, a Nemačka nije zaboravila Banjsku i pored potpisanog Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina.
Bosna i Hercegovina je ponovo bure baruta, Kosovo odnosno kosovski premijer Aljbin Kurti je glavna kočnica za jačanje regionalne saradnje. Novi premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski otvara Pandorinu kutiju koja se u Skoplju zove Prespanski sporazum i koja može da stavi tačku do daljeg na EU integracije naših južnih suseda. Albanija je pucala sama sebi u noge hapšenjem i pravosnažnom presudom za lidera grčke nacionalne manjine Fredija Belerija i sada je Atina već godinu dana drži pod neformalnom blokadom.
Crna Gora bila je jedina svetla tačka regiona dok nije samu sebe dovela u neprilike usvajanjem rezolucije o Jasenovcu koja može da transformiše Hrvatsku od prijatelja u procesu proširenja do nepremostive prepreke u hodu ka članstvu u EU. Ipak, veliki plus Podgorice, barem u očima EU, jeste što je Crna Gora jedina zemlja u regionu koja nema zadrtog nacionalistu na premijerskoj ili predsedničkoj funkciji.
Zabrana ulaska u Hrvatsku predsedniku Skupštine Crne Gore Andriji Mandiću, potpredsedniku vlade Crne Gore Aleksi Bečiću i poslaniku Milanu Kneževiću je legitiman ali i kontraproduktivni potez Zagreba, ako je cilj vlasti u Hrvatskoj da Crna Gora uđe u EU.
Hrvatska, istina u manjoj meri i mnogo suptilnije nego Srbija, pokušava da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore. Dovoljno je vratiti u sećanje veliki napor Zagreba da EU otvori poslednje neotvoreno poglavlje sa Crnom Gorom tokom predsedavanja Hrvatske Evropskom unijom u junu 2020. godine, neposredno pred parlamentarne izbore kako bi pomogli koaliciji bivšeg predsednika Mila Đukanovića da zadrži vlast. Takođe, u Hrvatskoj postoji konsenzus stranaka na vlasti i u opoziciji o odnosu prema Crnoj Gori što se videlo i kroz rad bivšeg izvestioca za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Tonina Picule, koji je imao i ima veoma neizbalansirane, čak navijačke stavove prema akterima na crnogorskoj političkoj sceni.
KAKO EVROPA GLEDA NA ZAPADNI BALKAN
Naši izvori u evropskim institucijama i u državama članicama EU ne smatraju da bi aktuelne tenzije mogle zaista da dovedu do oružanih sukoba – primera radi Severnoatlantskoj alijansi ne pada na pamet da otvara baze ili da šalje vojnike u Bosnu i Hercegovinu kako je to tražio član predsedništva BiH Denis Bećirović – ali mogu negativno da deluju na evropske integracije svih država regiona i da ugroze benefite i velike prednosti Plana za rast Zapadnog Balkana.
Na prethodno rečeno treba dodati da je u Holandiji došlo do promene vlasti i nova vlada sa ekstremnom desničarskom Slobodarskom partijom Gerta Vildersa je već na radnim telima u institucijama EU stavila do znanja da će zaoštriti svoje stavove prema proširenju EU za sve države osim za Ukrajinu.
U Evropskom parlamentu političke formacije koje se protive proširenju EU i dubljim integracijama Unije dodatno su ojačale i zauzimaju barem jednu trećinu mesta. Njima treba dodati barem jednu trećinu poslanika iz drugih političkih familija koji formalno nisu protiv proširenja EU, ali suštinski jesu. To je barem polovina pripadnika Evropske narodne partije i dobra većina liberala.
Na sve to EU je odgovorila Planom za rast Zapadnog Balkana i milijardama evra odvojenim za region u sledeće tri godine. Na osnovu razgovora Nedeljnika sa dugogodišnjim kontaktima u EU i njenim članicama, čini se da su Unija i njene države zauzele gotovo američki pristup: svako je kovač svoje sreće. Odnosno, zapadnobalkanske države imaju veliku šansu da u sledećih 36 meseci pokrenu svoje privrede, povećaju životni standard svojih građana, ojačaju regionalnu saradnju, naprave korake u procesu evropskih integracija. Ako iskoriste tu priliku, u EU će biti srećni da pomognu još više, ako je propuste, kao i sijaset drugih, niko se neće mnogo uzbuditi zbog toga, ni u Briselu a ni u Berlinu, Parizu ili Rimu.
KALAS I AMERIČKA NEPOZNANICA ZA ZAPADNI BALKAN
Mirosalvu Lajčak je produžen mandat do sledeće godine na funkciji specijalnog posrednika EU u dijalogu između Beograda i Prištine. Čelnici EU, u prvom redu bivši visoki predstavnik Žozep Borelj su zamolili Lajčaka, inače imenovanog za ambasadora EU u Švajcarskoj, da ostane još par meseci dok se nova visoka predstavnica Kaja Kalas ne snađe na novom radnom mestu, imenuje svoje ljude i postavi stvari kako ona želi.
Od Kalas zavisi koji sistem i kakvi principi rada će biti primenjeni u dijalogu, odnosno, da li će nastaviti sa postojećim metodom ili će probati sa nečim novim. Od tog njenog opredeljenja zavisi i koji tip specijalnog izaslanika će biti izabran, da li će biti iskusni diplomata ili političar sa zavidnim iskustvom u regionu.
Kalasova će biti veliko iznenađenje. Njeni dosadašnjij stavovi kao premijerke Estonija neće biti isti sa onima koje će iznositi kao visoka predsavnica EU. Ona će biti mnogo konstruktivnija, fleksibilnija i agilnija nego što se to očekuje a ne treba zaboraviti da visoki predstavnik ne može da iznosi stavove koji ne predstavljaju svih 27 država članica. Podsetimo, u spoljnoj politici EU sve odluke, stavove i saopštenja usvaja konsenzusom.
Međutim, mnogo veća nepoznanica je ko će krojiti politiku SAD na Zapadnom Balkanu, između ostalog i zato što će u dijalogu Beograda i Prištine, okvir EU-SAD ostati nepromenjen. Neizvesnost povećava mogući povratak na vrata u regionu Ričarda Grenela. Naime, ako Donald Tramp pobedi u trci za Belu kuću u novoj republikanskoj administraciji koja će biti značajno različita od one od pre osam godina, Grenelova reč će biti najvažnija kada je u pitanju Zapadni Balkan.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
