Ruski ciljevi na Balkanu i u Istočnoj Evropi (VIDEO)

***

Dobro došli u LXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se ruskim uticajem na prostoru istočne i jugoistočne Evrope, sa posebnim osvrtom na Rumuniju, Gruziju, Crnu Goru, a reći ćemo nešto i o Srbiji.

Štaviše, počećemo odmah od Srbije. Prema rezultatima istrage rumunskih obaveštajnih službi kao i novinarskog istraživačkog rada rumunskog novinara Viktora Ilijeva, posle Rumunije i Bugarske, Srbija je, zajedno sa Gruzijom i Mađarskom, zemlja koja je najizloženija ruskom malignom uticaju, i pored toga što ima vlast koja je u velikoj meri rusofilska. Izgleda da u Moskvi ne veruju mnogo Beogradu i zato pothranjuju snage koje mogu da vrše pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, nekad prijateljski a nekad preteći, u zavisnosti od potrebe.

Istraživanje Ilijeva je pokazalo da je ruska agencija ADNow – optužena da je nezakonito, zloupotrebom društvenih mreža, pilotirala uspeh Kalina Đeorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji – investirala značajne sume novce u botove, trolove i naloge influensera u Srbiji s ciljem da širi antievropsko raspoloženje i dezinformiše o ruskoj invaziji na Ukrajinu i svim drugim temama od velikog značaja.

Postoje i druge agencije koje koriste pružanje digitalnih i marketinških usluga kao masku za njihovu stvarnu svrhu postojanja a to je širenje dezinformacija, lažnih vesti, propagande preko društvenih mreža i svih drugih sredstava informisanja, zatim finansiranje i povezivanje influensera, intelektualaca, novinara i drugih javnih ličnosti za promociju antievropskog i antizapadnog diskursa s jedne strane, i širenje narativa koji ide ruku pod ruku sa pozicijama Moskve i Pekinga a često i političkog islama.

Naravno, ne ponavlja se istorija od pre sto godina, kada je Evropom strujao veoma snažan talas odbojnosti prema liberalnim demokratijama a totalitarni režimi, komunistički, fašistički, nacistički, klerikalno-populistički, prikazivani su kao efikasniji, sigurniji i poželjniji.

Kao što su i pre sto godina nacisti, fašisti i komunisti pronalazili tzv. “korisne idiote” čak i u Francuskoj i Velikoj Britaniji koji su podržavali priču o odbacivanju demokratije, tako i danas Moskva i Peking pumpaju iz svih snaga teorije o odbacivanju zapadnog modela društva. U toj raboti imaju čitave odrede saveznika na Zapadu, od onih koji to rade iz ideoloških ili finansijskih motiva do onih koji bi želeli da današnjim generacijama Evropljana i Amerikanaca kavkaskog porekla natovare sve istorijske “grehove” njihovih predaka i da se izvinjavaju 24 sata dnevno. Sa njima, ruku pod ruku, idu i zagovornici političkog islama. Svi oni vide u Zapadu zajedničkog neprijatelja koga treba oslabiti, poraziti i poništiti.

Evropska unija i SAD opisuju se kao dekadentna društva, lišena tradicionalnih vrednosti, licemerna, krcata homoseksualcima i raznim devijantnim osobama i grupama. A u svakoj debati kada se ruska, kineska ili islamska strana suoče sa argumentima i činjenicama o njihovim nepočinstvima, ide klasičan, što bi rekli Englezi, “whatabaoutism”. To je specijalitet ruske škole.

Indikativan je primer ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova kad na pitanje, prijateljski nastrojenog Karlsona Takera “Koliko ljudi je poginulo u Ukrajini?”, odgovara: “Ne znam, ali da li ste videli šta Jevreji rade u Palestini?”