Protesti, politika i mentalno zdravlje

U 2025. ulazimo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković.

Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju.

“Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To je nešto što se dešava i u drugim državama, i koliko god da je bilo užasno, a jeste, nije postojao niko ko je direktno odgovoran – imenom i prezimenom. Ovoga puta postoji. Pala je nadstrešnica i neko je odgovoran zašto je do toga došlo”, ispričala je Ina Poljak.

Ljudi su postali besni zato što su shvatii da ako se sad nešto ne promeni, pre ili kasnije će se tako nešto desiti ponovo. Zato što je taj događaj upravo pokazao šta sve stoji iza. Svi ti faktori su doveli do toga da su ljudi rekli “Dosta je!”.

Uopšte nije iznenađenje da su to studenti i Z generacija, dodala je.

Često se čuje da ne može ništa da se promeni. Šta zapravo možemo kao pojedinci da uradimo kad se sistem tako teško menja?

Mi smo imali puno protesta poslednjih godina i uvek smo mislili evo izašlo je 50.000, pa 70.000, sad 100.000. I to očigledno nije način kako se menjaju stvari, rekla je Iva Branković

“Mora da postoji neka druga strategija. Zato je meni ovaj trenutak zanimjiv. I način organizovanja i buđenja studenata, jer očigledno je potrebno da nam nove generacije kažu koji je to drugačiji način”.

Pričali smo i o tome kako negovati nadu.

Kako empatija i međusobno razumevanje mogu igrati ulogu u smirivanju tenzija tokom društvenih konflikata.

Zašto nisu dobre velike podele među ljudima.

Koje su strategije za očuvanje mentalnog zdravlja tokom perioda društvenih nemira, kako za one koji aktivno učestvuju, tako i za one koji to posmatraju sa strane.

I zašto treba da se bunimo.