Dobro došli u XLVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Izbori za Evropski parlament su završeni, počinje borba za top funkcije u institucijama Evropske unije. U ovoj epizodi ćemo pričati, osim o izbornim rezultatima u državama članicama EU, i o situaciji u dve istočnoevropske države: Mađarskoj i Slovačkoj.
Proevropske snage su i dalje većina u EP, ali je srce Evrope pod velikim stresom. Nije samo motor EU, Francuska i Nemačka, u kvaru već i njeno tvrdo jezgro. Ekstremna i tvrda desnica su pobedile ili ostvarile najbolje istorijske rezultate ne samo u Petoj republici i Saveznoj Republici nego i u Italiji, Holandiji, Belgiji kao i u Austriji (nije među osnivačima EU, ali se uvek podrazumeva kao deo tzv. Kerneuropa).
Izuzetak su zemlje koje izlaze na Baltičko more gde se beleži uspon partija levog centra, mada treba reći da su španski socijalisti Pedra Sančeza, italijanske demokrate Eli Šlajn i pre svega francuski socijalisti Rafaela Gliksmana ostvarili zapažene rezultate. Španska i italijanska levica su pokazale veliku otpornost a posle deset sušnih godina francuska levica je ponovo ozbiljna politička snaga.
Generalno gledano pobednici na tek održanim izborima za Evropski parlament su tri žene i jedan muškarac: Ursula fon der Lajen, Đorđa Meloni, Marin Le Pen i Donald Tusk. Najveći gubitnici su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i zeleni koji nisu iskoristili prethodnih pet godina da naprave novi kvalitativan skok, naprotiv, čini se da su izgubili zlatnu priliku koju su imali.
Najveći gubitnik je Makron. On je napravio grešku kada se, mimo prakse, kao predsednik uključio u izbornu kampanju za EP, dajući tim izborima dodatni nacionalni značaj. Raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora nije bilo nužna, ali jeste logična posledica. Problem je u tome što je tim potezom Makron da bi možda spasao Francusku doveo u gotovo sigurnu opasnost EU: ako je jedan od ciljeva Makrona da spreči Le Penovu da ga nasledi u Jelisejskoj palati tako što će primorati Nacionalno okupljanje da pokaže svoje pravo lice, svoju (ne)sposobnost i (ne)pripremljenost, preuzimajući vlast u Matinjonu, onda će veliki ceh platiti EU.
Naime, po francuskom ustavu, u nadležnosti predsednika spadaju spoljna politika i odbrana dok je sve ostalo u rukama vlade. Drugim rečima, i pored toga što će Makron nastaviti da predstavlja Francusku u Evropskom savetu, za sve odluke koje se ne tiču spoljne politike i odbrane, moraće da dobije instrukciju i zeleno svetlo od predsednika vlade ili ministra ekonomije i finansija. Konkretno to znači da će, u slučaju izborne pobede Nacionalnog okupljanja, Marin Le Pen preko svojih marioneta direktno uticati na odluke o budžetu EU od 2028. do 2035. godine, o finansijskoj podršci Ukrajini, pitanju unutrašnjih reformi EU, proširenju na Zapadni Balkan i istok Evrope. Čak i u sektorima gde se ne odlučuje jednoglasno, stav Pariza će imati veliku težinu jer će uz Italiju Melonijeve, Mađarsku Orbana i Holandiju Gerta Vildersa i možda Austriju Herberta Kikla od septembra, moći da blokiraju svaku odluku koja se donosi kvalifikovanom većinom u telima EU.
Viktor Orban i njegov Fides, od kada su preuzeli vlast 2010. godine, ni na jednim izborima nisu dobili manje od 47 odsto glasova. Eto zašto rezultat na izborima za Evropski parlament ima ukus poraza i pored još jedne pobede sa nešto više od 43 odsto osvojenih glasova mađarskih birača. Ta senzacija je pojačana uzletom Petera Mađara, harizmatičnog 43-godišnjeg advokata i eksperta za društvene mreže koji je za par meseci delovanja dobio poverenje 30 odsto birača.
Nekad se mislilo da je Slovačka dosadna zemlja, u kojoj se ništa ne dešava. Jedino ubistvo visokopozicioniranog političara ili vladara zabeleženo je pre više od jednog veka, 1923. godine kada je ubijen tadašnji ministar finansija Alois Rašin. Onda je karpatska zemlja postala svojevrsni “Twin Peaks”. Pre šest godina, 27-godišnji novinar Jan Kucijak i njegova verenica su ubijeni po svim mafijaškim standardima za likvidacije ljudi koji previše znaju ili se interesuju za veze mafije sa politikom. Zatim su dvojica pripadnika gej populacije pretučena do smrti i na kraju je došao i atentat na premijera Roberta Fica.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
