Dobro došli u XCII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Kavkazom, preciznije Čečenijom, Azerbejdžanom, delimično Jermenijom i odnosima između Rusije i Turske i njihovim prelamanjem preko Kavkaza, egzistencijalno važnog za realizaciju geostrateških ciljeva: „turskog sveta“ i „ruskog sveta“.
Od kada su se Rusi i Turci prvi put ugledali, tamo negde u 15. veku, zapucali su jedni na druge i u sledećih pet stoleća, sve do Prvog svetskog rata, vodili su svakih 30-40 godina barem jedan rat. U polumilenijumskom odmeravanju snaga, po pravilu je, kao pobednik, izlazila carska Rusija. Štaviše, trupe carice Katarine II bile su prve koje su uspele da poraze i oduzmu teritoriju Osmanskom carstvu na kojoj su muhamedanci bili većina, reč je o Krimu.
Izlazak Rusije na Crno more označio je njen ulazak u red velikih evropskih sila i ulio je po prvi put osećaj nesigurnosti sultanu i njegovim podanicima. Strah od Rusa se ugnezdio u tursko kolektivno biće i zbog toga što su Osmanlije uspele da pokore sve komšijske narode i da vladaju njima, bilo da se radilo o Persijancima, Kurdima, Jermenima, Arapima, Grcima, Bugarima, Srbima, samo su Rusi bili nesavladivi orah. Kada se ruska konjica počela pomerati na jug, a pogotovo kada su se brodovi sa belo-plavim barjacima carske flote pojavili u istočnom Mediteranu, u Turke se uselila podozrivost prema Rusima zbog njihove ekspanzije koja i danas utiče na spoljnu politiku Ankare.
U evropskom tumačenju istorije uzima se bitka kod Lepanta kao početak kraja turske pretnje Starom kontinentu, dok turski istoričari navode Navarinsku bitku kao smrtonosni udarac Osmanlijskom carstvu, od koga se nikada više nije oporavilo. I jedni i drugi potcenjuju drugu presudnu bitku koja je omogućila Petru Velikom da se ušanči na Azovskom moru i osigura rusku dominaciju na severnoj crnomorskoj obali.
U Drugom svetskom ratu, i pored insistiranja Velike Britanije, Turska nije želela da uđe u savez protiv Nemačke jer je u njemu bio Sovjetski Savez i bojala se da bi mogla da plati gubitkom teritorije savez sa Moskvom. Premijer Adnan Menderes je uveo Tursku u NATO 1952. godine iz straha od SSSR-a.
Odnos Rusije i Turske je veoma komplikovan. Moskva i Ankara trebaju jedna drugoj kako zbog odnosa sa SAD tako i sa Kinom. I jedna i druga su svesne da ne mogu da realizuju imperijalne planove ako su međusobno ljute protivnice. Problem je što turski i ruski interesi koliko god da su kompatibilni na makroplanu toliko su u koliziji na regionalnom i lokalnom nivou, od centralne Azije preko Kavkaza do Balkana. Nije slučajno da su Turci i Rusi vodili čak 12 ratova od kraja 17. veka do Prvog svetskog rata. Crno more i Kavkaz su bili i ostaju mesto kratkog spoja rusko-turskih odnosa.
Turci i Rusi su samo dva puta bili u dobrim odnosima, i to u momentima tranzicije i slabosti. Prvi put posle Velikog rata, kada su nestale dve imperije a Sovjetski Savez i Turska pokušavali da nađu svoje mesto u novom svetskom poretku. Kemal Ataturk je inicirao sa Lenjinom potpisivanje serije tursko-sovjetskih sporazuma koje su ondašnji analitičari tumačili kao mogući nukleus „Društva azijskih naroda“. Drugi momenat kada su rusko-turski odnosi uzleteli podudario se sa krahom SSSR-a i sklapanjem velikih energetskih sporazuma. Vrhunac saradnje Moskve i Ankare dotaknut je u periodu između 2004. i 2014. godine sa Vladimirom Putinom i Tajipom Erdoganom u Kremlju i Ankari.
Da je kojim slučajem Putin Turčin, bio bi Erdogan, kao što bi Erdogan da je Rus bio Putin. Sličnosti između dva predsednika u stilu vladanja je frapantna, vodeći, naravno, računa o razlikama koje postoje između dva politička miljea i istorijska nasleđa. Ta sličnost je bila generator približavanja dveju zemalja, ali je i dežurni motiv za svaki sledeći sukob koji ih čeka iza ćoška: na Kavkazu, u centralnoj Aziji, na Balkanu, u Africi, na Bliskom i Srednjem istoku.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
