Može li NATO da preživi Trampa?

Ne treba uzimati previše dramatično otvorene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će rasturiti NATO.

Nije čak alarmantna ni pozicija državnog sekretara Marka Rubija, koji je dao kredit Trampovom stavu da je Alijansa „tigar od papira“. Borba za Trampovo nasleđe se zahuktala i Rubio ne želi da ostavi slobodan prostor svom glavnom rivalu za republikansku kandidaturu 2028. godine, potpredsedniku Džej Di Vensu.

Smrt NATO-a se najavljivala sa velikom dozom sigurnosti 1956. godine, kada su Amerikanci stali zajedno sa Sovjetskim Savezom uz Egipat a protiv Velike Britanije i Francuske u Sueckoj krizi. Poslednji dani Alijanse su se brojali 1973. godine, kada su Amerikanci stali uz Izrael, a evropski partneri uz Arape. O kraju NATO-a su potrošene tone papira i meseci na televizijama 2003. godine, kada su se Francuska Žaka Širaka i Nemačka Gerharda Šredera usprotivile američkoj intervenciji u Iraku.

Pre Trampa, Dvajt Ajzenhauer, Džon F. Kenedi i Ričard Nikson su i rečima i delima podrivali stabilnost i kredibilitet NATO-a. Ajzenhauer je ponizio Pariz i London, Kenedi se otvoreno pitao o svrsishodnosti NATO-a tokom Kubanske krize. Ričard Nikson i njegov državni sekretar Henri Kisindžer su, nakon ponašanja Evropljana tokom Jomkipurskog rata 1973. godine, proglasili NATO beskorisnom organizacijom. Nikson je, pedeset godina i kusur pre Trampa, pretio da će povući američke vojnike iz Zapadne Nemačke.

KOLIKO JE NATO POPULARAN DANAS U SAD?

Zvuči paradoksalno, ali NATO nikada u prethodnih osam decenija nije uživao tako visoku podršku kao danas među američkim građanima. Gotovo tri četvrtine Amerikanaca (73 odsto) za održavanje je ili čak pojačavanje vojnih veza sa evropskim zemljama u okviru NATO-a. Među demokratama je ta podrška gotovo plebiscitarna (91 odsto), ali je ubedljivo većinska i među republikancima (59 odsto).

U Kongresu je pre tri godine prošao glatko zakon kojim je preventivno sprečen Donald Tramp, ali i svaki budući predsednik, da svojevoljno ugasi NATO, odnosno da takva odluka mora da bude odobrena dvotrećinskom većinom u Senatu, a to praktično znači da dobije podršku i republikanaca i demokrata. I to nije sve, Trampu je potrebno odobrenje Kongresa i za povlačenje vojnika iz Evrope, trenutno ih je 76.000, i na stranu bombastične izjave, na horizontu nema nijedne naznake da se sprema redimenzioniranje, a kamoli povlačenje američkih vojnika iz Evrope.

Tačno je da bi Tramp, u slučaju da se zainati oko NATO-a, mogao da se pozove na svoja ovlašćenja kao vrhovnog komandanta i da donese jednostranu odluku, ali bi to otvorilo Pandorinu kutiju institucionalnog sukoba Bele kuće sa Kapitol Hilom koji bi se završio na Vrhovnom sudu. U tom slučaju Tramp bi izgubio jer se Vrhovni sud već nekoliko puta izjasnio u korist Kongresa kada su u pitanju prerogativi u spoljnoj politici.

Inače, kada bi Tramp ili bilo koji njegov naslednik pokušali da izvedu SAD iz NATO-a, našli bi se u bizarnoj situaciji. Prema članu 13 Vašingtonskog sporazuma svaka zemlja koja odluči da napusti NATO obavezna je da pošalje notu američkoj vladi i nakon godinu dana od podnete komunikacije izlazi iz Alijanse. U prevodu, Tramp bi morao sam sebi da pošalje notu da SAD izlaze iz NATO-a.

Podsetimo, NATO nije savez, iako ga u novinarskim krugovima, pa i potpisnik ovih redova, apostrofiramo kao alijansu ili Severnoatlantski savez. NATO je organizacija sui generis i u suštini predstavlja zbir bilateralnih odnosa SAD sa svakom pojedinačnom članicom, otuda pravilo da se nota o izlasku iz NATO-a šalje Vašingtonu.