Dobro došli u LXXX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se nesuđenim predsedničkim kandidatima u Francuskoj i Rumuniji, Marin Le Pen i Kalinom Đeorđeskuom koji su iz različitih razloga izbačeni iz izbornih trka. Istini za volju, Le Penova još uvek ne u potpunosti.
Odluke pravosudnih organa u Parizu i Bukureštu izazvale su lavinu reakcija, uslovno rečeno, suverenističke internacionale koja ide od Donalda Trampa i Ilona Maska, preko Gerta Vildersa u Holandiji i Matea Salvinija u Italiji, do mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Indikativno je da su perjanice suverenističkih i ekstremno desničarskih ideja, kao po diktatu, spojili dva potpuno nepovezana slučaja, Le Penove i Đeorđeskua, da bi napali liberalne demokratije i optužili ih za zloupotrebu pravosuđa s ciljem gušenja prava građana da biraju svoje predstavnike.
Niko od prethodno navedenih vodećih figura u SAD, Evropi i Rusiji, ne samo da nije osudio hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, nego ga nisu ni pomenuli. Nije uputno stajati na žulj turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.
Podsetimo, Marin Le Pen je nenamenski potrošila nekoliko miliona evra poreskih obveznika EU dok je sedela u klupama Evropskog parlamenta. Ona je novac za plaćanje asistenata i pomoćnog osoblja u Strazburu i Briselu koristila u privatne svrhe i za partijske troškove u Francuskoj, što je strogo zabranjeno i krivično kažnjivo.
Đeorđesku je na nezakonit način finansirao svoju kampanju a logističku podršku na društvenim mrežama je dobijao direktno iz Moskve. Prema prikupljenim dokazima Direktorijata za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, njegov šef privatnog obezbeđenja Horaciju Potra bio je pripadnik „Vagnera“, paramilitarne organizacije Kremlja. Otkrivene su i poruke između paramilitarne rumunske organizacije „Vlad Cepeš“ i Moskve u kojima se navodi da je Rusija voljna da podrži rumunske snage koje žele da uspostave red u zemlji i tradicionalne vrednosti.
U svakom slučaju, rano je za otvaranje šampanjca za prevremeno političko penzionisanje Marin Le Pen u protivničkim taborima. Liderka francuske ekstremne desnice je relativno mlada, kad joj istekne petogodišnja suspenzija pasivnog biračkog prava imaće 62 godine, i može da se vrati na političku scenu bez velikih problema. Imamo nekoliko svežih primera iz bliske prošlosti o povratku osuđenih političara na glavnu pozornicu: od Donalda Trampa u SAD i Lule u Brazilu, do Silvija Berluskonija u Italiji.
Ni u Rumuniji nije eliminisana opasnost od povratka zemlje u rusku sferu uticaja. Đeorđeskuovo mesto zauzeo je Đeorđe Simion, lider najjače ekstremno desničarske stranke Saveza za jedinstvo Rumuna (AUR). U svim ispitivanjima javnog mnjenja za izbore koji će se održati 4. i 18. maja Simion je u prednosti u prvom krugu sa 35 odsto glasova budući da je pridobio poverenje Đeorđeskuovih glasača. Iza njega su bivši premijer Viktor Ponta sa 21,1 odsto glasova i proevropski nastrojeni gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan. Ponta se približio u potpunosti ultranacionalističkim idejama. Od Simiona se razlikuje po tome što ne dovodi u pitanje članstvo Rumunije u NATO-u i EU.
Demokratija nije samo volja većine izražena na slobodnim i fer izborima – izbori ako nisu slobodni i fer nisu izbori nego nešto drugo – već i poštovanje ustava. Baš kako je to definisao predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer: „Nikada više ne smemo da dozvolimo da neko zloupotrebi demokratske slobode da bi ukinuo slobodu i demokratiju. Politička opozicija je jedan par rukavica, neprijateljstva prema ustavu drugi.“
Zloupotreba demokratskih sloboda da bi se ukinule slobode i demokratija upravo je ono što radi godinama Putinov režim preko svojih „petokolonaša“ u Evropi upotrebljavajući medije i društvene mreže za sponzorisanje ekstremne desnice i radikalne levice u evropskim državama. Đeorđesku i Rumunija su samo eklatantan primer. Problem je što se Kremlju, u tom hibridnom ratu, pridružila Bela kuća, sa Ilonom Maskom i potpredsednikom Džej Di Vensom, kao udarnim pesnicama.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
