Pantelićev Georeport – Epizoda VIII: Da li je Srbija najgori evropski đak i kakav je stvarno uticaj Rusije na Balkanu?

Dobro došli u novo izdanje Georeporta Velikih priča.

U ovoj epizodi uključujemo reflektore na dijalog između Beograda i Prištine, na ono što se dogodilo u Savetu Evrope, a bavićemo se i ruskim uticajem u Srbiji, kao i time gde se Srbija nalazi u procesu evropskih integracija, to jest da li ćemo postati fenjeraši na Starom kontinentu ili kako se slikovito izražavaju pojedine diplomate “rupa na evropskom tepihu”, odnosno ruski i kineski korisni idioti na Starom kontinentu. Na kraju i nekoliko reči o Otvorenom Balkanu.

Dijalog Beograda i Prištine je u fazi koja se u diplomatskom žargonu definiše kao “take or break”, ili u Italiji “o la va o la spacca”.

Kosovska strana čini sve da ne ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, a vlasti u Beogradu uzdrmane masovnim ubistvima u Beogradu i Mladenovcu mogle bi da posegnu za svojim omiljenim rešenjem da izbegnu rešenje: a to su izbori.

Nemačka, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike je presudno uticalo na pokretanje postupka za prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope prekršivši dogovor da se ne preduzimaju potezi koji bi mogli da ugroze ishod dijaloga Beograda i Prištine o predlogu Berlina i Pariza koji je u međuvremenu postao evropski.

Srbija neće otvoriti treći klaster u junu u pregovorima sa EU, a kako stoje stvari, neće otvoriti nijedan sve dok ne uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, posebno prema Rusiji. Sve neodoljivo podseća na natezanja i gubljenje vremena kroz koje je Beograd prošao zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Usklađenost spoljne politike Srbije sa EU mogla bi da padne ispod 50 odsto, što je nedopustivo za zemlju koja želi da postane članica Unije.

U delu članica EU shvataju da svi zloupotrebljavaju navodni uticaj Moskve na Beograd, svako iz svojih razloga, a svi na štetu Srbije. Rusija je mnogo više bila prisutna u regionu pre 10 i 15 godina nego danas, drugi par rukavica su lokalni rusofili i ljudi koji šire antizapadno raspoloženje iz ideoloških i često ličnih razloga.

Postoje tri scenarija za proces proširenja EU i jedna alternativa. Scenariji su tavorenje, napredak Ukrajine i stagnacija Zapadnog Balkana, i uzdizanje politike proširenja u svojstvo geopolitičkog prioriteta EU. Alternativa je da zapadnobalkanske zemlje postanu deo jedinstvenog tržišta sa svim benefitima koje bi taj status nosio, pre svega pristup fondovima.

Otvoreni Balkan i Berlinski proces. U samoj EU je došlo do raslojavanja na one članice koje podržavaju inicijativu koja dolazi iz samog regiona i one koje se čvrsto drže Berlinskog procesa kao jedinog mogućeg.