Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom.
Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.
Naruku ekstremistima iz AfD ali i partije Sare Vagenkneht (BSW) idu poslednja otkrića da iza uništavanja infrastrukture Severnog toka stoje Ukrajinci i Poljaci. Nemački pravosudni organi su već raspisali poternicu za Volodimirom Žuravalovim i spremaju se još dve poternice za saučesnike. Međutim, teško je poverovati da će istraga i proces otići daleko jer, u ovom momentu, nije u interesu Berlina da se otkrije da iza uništavanja nemačke imovine stoji zvanični Kijev uz saradnju Varšave, bilo da se radi o državnom vrhu ili o obaveštajnim strukturama.
U svakom slučaju obelodanjivanje rezultata istrage i raspisivanje poternice za ukrajinskim državljaninom ide u prilog AfD i BSW koji se zalažu za prekid pomoći Ukrajini. Dobar deo građana, pogotovo u istočnom delu zemlje, ne može ili ne želi da shvati geopolitički ambijent u kome se nalazi Evropa i reaguju instinktivno na činjenicu da Berlin pomaže nekom ko je napravio veliku štetu Nemačkoj. Nema sumnje da će novonastalu situaciju iskoristiti upravo političke snage koje gaje simpatije prema Rusiji ili animozitet prema Ukrajini, ali i Poljskoj čiji su aparati osumnjičeni da su javili Žurovalovu da je za njim raspisana poternica i da su mu omogućili da napusti predgrađe Varšave, gde je živeo, bez problema i „nestane” u Ukrajini.
Druga okolnost koja ruši kredibilitet tzv. mejnstrim partija jeste ponavljanje, uslovno rečeno, „ruske greške” sa Kinom. Kao što nisu vodili računa o upozorenjima iz Vašingtona da su tesne relacije sa Ruskom Federacijom veoma rizične, Berlin i danas ignoriše signale koji stižu sa svih strana da je krajnje opasno i autopovređujuće na srednji i dugi rok produbljivati odnose sa Kinom, a tek je dramatično štetno pomagati Pekingu u kreiranju monopola u bilo kom strateškom privrednom sektoru.
Nemački industrijalci su investirali u prvoj polovini 2024. godine gotovo sedam i po milijardi evra u Kinu. Primera radi, u celoj 2023. godini nemačke investicije u azijskoj supersili iznosile su šest i po milijardi. U Berlinu porast investicija u Narodnu Republiku pravdaju neophodnošću da se investira u automobilsku industriju jer je to jedini način za nemačke multinacionalne kompanije da ostanu na nogama i konkurentne.
Navedeni primer dokazuje koliko u Nemačkoj deo društva i dalje ne shvata da su vremena ekonomističkog ponašanja prošla i da smo već duboko zagazili u dominaciju geopolitičkog pravca vođenja nacionalnih politika. Najvažnija članica EU, uprkos više nego jasnim upozorenjima iz Brisela i Vašingtona, odnosno njeni industrijalci pomažu Kini da kreira monopol u proizvodnji električnih automobila sa nesagledivim geopolitičkim posledicama po Nemačku, Evropu i Zapad u celini.
Takođe, Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom. Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.
Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.
Izvesna pobeda AfD i BSW ne može da se objasni samo ksenofobijom, islamofobijom i komunističkim nasleđem istočnog dela Savezne Republike i pored toga što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se Nemci mnogo više brinu zbog migrantskih talasa, islamskog ekstremizma, sigurnosti na ulicama nego zbog ruske pretnje. AfD i BSW nisu uzrok već posledica, i samim tim da bi se porazili potrebno je pronaći rešenje za uzrok a onda će i posledice biti manje vidljive i manje preteće.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
