Dobro došli u LXVII izdanje “Georeporta” na portalu Velike priče.
U ovoj epizodi se bavimo sa francusko-nemačkom lokomotivom koja je vukla Evropu i obezbedila je, barem njenom centralnom i zapadnom delu, najberićetniji i najbolji period u istoriji.
Nemačka i Francuska su u prethodnih pedeset godina bile simbol stabilnosti. Danas Nemci rizikuju da imaju više kancelara u trećoj deceniji 21. veka nego u prethodnih pedeset godina, dok su u Francuskoj za godinu dana promenili četiri premijera, kao da smo se iz Pete vratili u Četvrtu republiku.
Okoštala i ostarela društva, fokusirana na odbranu privilegije i stečenih prava, ušuškana u konformizam, alergična na promene i novine, isekla su granu na kojoj su sedela sprečavajući realizaciju preko potrebnih reformi i kreiranje adekvatnog ambijenta za novu tehnološku revoluciju.
Pariz i Berlin, a sa njima i cela Evropa, izgubili su korak sa glavnim planetarnim takmacima u svim ključnim industrijskim sektorima, a pogotovo u novim tehnologijama.
Mario Dragi je apsolutno u pravu kada kaže da u Evropi lideri mogu da budu samo Francuska i Nemačka. Zato je njihova slabost i odsustvo na glavnoj kontinentalnoj i planetarnoj pozornici veliki peh za EU. U poslednjih nekoliko godina smo imali zvezdane momente Pedra Sančeza u Španiji, pomenutog Dragija u Italiji, danas Donalda Tuska u Poljskoj ili Đorđe Meloni koja jedina u zapadnom delu EU ima iza sebe stabilnu i veliku većinu u nacionalnom parlamentu.
Međutim, niko od njih nema dovoljno jake karte da bi se nametnuo kao predvodnik ili surogat za francuske i nemačke lider u EU, a kamoli da vodi reformske procese koji bi promenili Evropu.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
