Meksiko više nije bezazleni američki komšija

Dobro došli u LXXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Meksikom i nezaustavljivim usponom centralnoameričke države i njenim izlaskom iz senke moćnog severnog suseda.

Opaska „Bog je daleko a Amerika blizu“ nema više samo penalizujuću konotaciju za Meksiko kao što je to bio slučaj u poslednja dva veka. Sjedinjene Američke Države, protiv svoje volje, mogu da postanu saveznik uspona južnog suseda i u Meksiko Sitiju počinju da shvataju i koriste novonastalu situaciju.

Meksiko nije ono što se predstavlja u televizijskim serijama i filmovima, ili preciznije rečeno, nije samo to, Meksiko je mnogo više i do kraja ovog veka bi mogao da postane veliki problem za Sjedinjene Američke Države, pogotovo ako proces asimilacije etničkih Meksikanaca u samoj Americi ne bude uspešno sproveden.

Centralnoamerička država je u nezadrživom usponu sa projekcijom demografskog rasta u naredne tri decenije (broj stanovnika Meksika skočio je sa 25 miliona posle WWII na današnjih 130 miliona), prosečnom starošću stanovnika ispod trideset godina (deset godina su mlađi od Amerikanaca a gotovo 20 od zapadnih Evropljana), nacionalno su homogenizovani na tri stuba: rasnoj pomešanosti, katoličanstvu i antagonizmu prema SAD. Takođe, Meksikanci su jedini latinoamerički narod koji ne pati od kompleksa niže vrednosti u odnosima vis-a-vis sa SAD.

Meksiko ima nekoliko prednosti koje su u poslednjih par decenija postale strateške, počev od toga da je među malobrojnim državama koje imaju izlaz na dva okeana, dobre veze sa Evropom (imaju potpisan ugovor o slobodnoj trgovini sa EU) i Azijom (čitaj: Kinom). Meksiko je 11. planetarni izvoznik nafte i poseduje značajne količine širokog dijapazona retkih metala i minerala neophodnih za nove tehnologije.

Budući da imaju mlado stanovništvo i visoku stopu unutrašnjeg nasilja i violentnosti, lako mogu da je transformišu u ratnu energiju u slučaju sukoba sa drugim zemljama. Ne treba potceniti ni snagu jezika budući da je Meksiko najveća zemlja španskog govornog područja a španski je treći jezik na svetu po upotrebi.

Ekonomski uspon Meksika počeo je pre pola veka sa otvaranjem slobodnih carinskih zona na severu zemlje. Sledeći važan momenat bio je potpisivanje trgovinskog sporazuma sa SAD i Kanadom (NAFTA) 1994. godine, kao i njegova nova verzija potpisana pre pet godina (USMCA). Zahvaljujući tim sporazumima, obim saradnje između SAD i Meksika se udesetostručio i stigao je do 900 milijardi dolara.

Meksiko će još tri decenije uživati tzv. demografsku dividendu u ekonomskom rastu pošto se predviđa da će oko 2055. godine dostići vrh od 150 miliona stanovnika i tada će demografska krivulja početi da pada. U tom kontekstu je vodeća maksima: dostići blagostanje pre nego što počnemo da starimo.

Do kraja ovog veka čuvena opaska predsednika Meksika na prelazu između 19. u 20. vek Porfirija Dijaza „Jadan Meksiko, tako daleko od Boga, tako blizu Sjedinjenim Državama“ mogla bi da bude dovedena u pitanje. Vreme radi za „zemlju orla i zmije“ i do kraja 21. veka relacije sa SAD mogle bi da budu znatno drugačije.

Nacionalni ponos, narativ o Meksikancima kao „kosmičkom narodu“, odnosno o petoj rasi koju je lansirao pre tačno sto godina Hose Vaskonselos, kao i pozivanje na mitsku zemlju Aztlan, Asteke i korene koji vode čak iz današnjeg Viskonsina, jasan su pokazatelj meksičkih ambicija koje nisu kratkog daha već se projektuju na duge staze. Vrlo je indikativno da se nasleđe Maja eksploatiše isključivo kao folklorno-turistički resurs dok se istorija Asteka smatra sastavnim i neodvojivim delom današnjih Meksikanaca.

Meksiko je kroz poraze, krize, pobune, ustanke, gradio svoj identitet. Ključni korak koji je dao snagu meksičkom nacionalizmu bilo je igranje na kartu meleza u kojima se svi prepoznaju: od potomaka starosedelaca, preko španskih kolonizatora, do raznoraznih Evropljana koji su u 19. i 20. veku odlučili da traže sreću južno od Rio Bravo del Norte, uključujući i roditelje današnje predsednice Klaudije Šejnbaum, Jevreje iz Litvanije i Bugarske.

Presudan momenat za Meksiko i meksičku naciju bilo je prihvatanje identiteta koji u sebi sažima sve prethodne kulturne i rasne obrasce, uz primat astečkog i evropskog nasleđa, uzdižući na pijedestal „mešanu rasu“. Tako su Meksikanci pretočili stid i nelagodu prema onome što je bilo u ponos na ono što su postali.

Trideset godina pre nego što su počele borbe za prava Afroamerikanaca u SAD, u Meksiku su 1930. na popisu ukinuli mogućnost izjašnjavanja kao belac. Bile su predviđene samo dve opcije: „mestizos“ (melezi ili mestici) ili „indigenos“ (urođenici).

ČEMU SLUŽI ZID IZMEĐU SAD I MEKSIKA

Vašington je krajem prošlog veka počeo sa izgradnjom zida na granici sa južnim susedom. Svi američki predsednici, od Bila Klintona preko Baraka Obame i Donalda Trampa do Džoa Bajdena, izgradili su više od 1.200 kilometara zida prema Meksiku. Praktično jedna trećina granice je cementifikovana i obezbeđena bodljikavom žicom, brisanim prostorom i drugim preprekama.

Zid na granici sa Meksikom nije samo u funkciji zaustavljanja ilegalne imigracije, trgovine drogama, ljudima i drugih krivičnih dela. Njegov prvi zadatak je da fizički odvoji Meksikance južno od Rio Grandea od onih na severnoj obali jer je u toku velika borba za Čikanose i njihovu vernost.

Danas nam izgleda kao naučna fantastika pomisao da bi Meksiko mogao da ima teritorijalne pretenzije prema SAD i da pokuša da ih realizuje. Međutim, za pedeset ili sto godina, ko zna kakav će biti odnos snaga i kakvi će biti demografski trendovi u dve zemlje.

Još su predsednici Meksika na početku ovog veka započeli borbu za „Čikanose“. Predsednik Visente Foks je ponosno govorio da Meksikanaca ima 123 miliona, sto miliona u Meksiku i 23 miliona u SAD. Danas je taj broj mnogo veći budući da Meksiko ima 130 miliona stanovnika a severno od Rio Bravo del Norte živi oko 40 miliona Meksikanaca.

Nova predsednica Šejnbaum nazvala je Čikanose i meksičke migrante u SAD „heroinama i herojima“ s obzirom na to da su samo u 2024. godini poslali kroz doznake i druge uplate svojim rođacima, prijateljima i poslovnim saradnicima 65 milijardi dolara, što predstavlja četiri odsto BDP-a Meksika.

Ni Amerikanci ne sede skrštenih ruku. Vašington već duže vreme radi na asimilaciji američkih Meksikanaca. U tom kontekstu je važno nekoliko pokazatelja: registruje se trend rasta broja protestanata među Čikanosima i što je možda još indikativnije, Donald Tramp je na poslednjim izborima pobedio u gotovo svim pograničnim izbornim jedinicama gde su američki Meksikanci većina.